Vučić: Teško bismo prezimili da nije Orbana

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u Beogradu sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom, u okviru drugog trilateralnog Samita Mađarske, Srbije i Austrije. 

Jedna od glavnih tema razgovora bila je energetika, a Vučić se zahvalio mađarskom premijeru na podršci.

"Teško bismo prezimili zimu da nije bilo Viktora Orbana", rekao je predsednik Srbije .

On je dodao da je Srbija počela da troši rezerve gasa, jer ono što dobija na dnevnom nivou nije dovoljno, ali je podsetio da je u rezervi još 650 miliona kubnih metara gasa.

"Cena gasa je otišla četiri-pet puta gore u poslednjih devet dana. Svi troše rezerve, tako cena gasa ide naviše. Mi i dalje držimo izuzetno nisku cenu gasa i struje. Tako pomažemo ljudima, ali i firmama i kompanijama", istako je Vučić i naglasio da nas, uprkos svemu "gas spasava". 

Ulazak Srbije u EU je komplikovan proces

Govoreći o EU integracijama, predsednik je zahvalio Austriji i Mađarskoj na podršci koju su uvek pokazivale.

"To jeste strateški cilj, ali to će biti komplikovan proces", rekao je predsednik Srbije o ulasku Srbije u EU. 

Premijer Mađarske je obećao da će od 2024. godine, kada Mađarska počinje predsedavanje EU, učiniti sve da se pristupanje Srbije EU okonča što pre.

"Trebalo je 'juče' primiti Srbiju u EU", poručio je Orban. 

On se osvrnuo i na aktuelna dešavanja u Poljskoj.

"Ako se odvija rat u susednoj zemlji, onda ni ti nisi bezbedan", rekao je mađarski premijer i dodao da se Mađarska zalaže za razgovore o miru.

Austrijski kancelar Nehamer istakao je da je zemljama Zapadnog Balkana mesto u Evropskoj uniji.

"Mi se zalažemo da zemlje Zapadnog Balkana dobiju ne samo perspektivu ulaska u EU, već da se realizuju konkretni koraci", precizirao je austrijski kancelar. 

Azilski sistem EU je doživeo neuspeh

Ilegalne migracije jedan su od ključnih problema i njegovo rešavanje zahteva saradnju sve tri zemlje, koja je, po rečima austrijskog kancelara, "jasan signal Briselu". 

"To je neophodno, jer je azilski sistem EU doživeo neuspeh. Pojedinačne države EU bivaju primorane da traže nove vidove partnerstva van Unije, jer ono što trenutno radi EU na zaštiti granica nije dovoljno", rekao je Nehamer.

U Srbiju migranti uglavnom stižu iz Severne Makedonije i Bugarske, podsetio je Vučić i dodao da će se zbog toga angažovati veći broj policajaca na granici sa Severnom Makedonijom, kao i dodatna oprema. 

"Ovim štitimo i Evropu i našu zemlju", poručio je predsednik Srbije, ali naglasio da će Srbija ostati solidarna prema migrantima.

Mađarski premijer istakao je da je Srbija ključni faktor bezbednosti Evrope, kada su u pitanju ilegalne migracije. 

"Odbranom svojih granica ona brani celu Evropu. Bilo bi lakše da se branimo od migracija, da je Srbija već u EU", rekao je Orban. 

On je podsetio da Mađarska dosta dugo vodi borbu protiv ilegalnih migracija, ali da "veruje u samo jedan metod".

"Ne treba pospešivati upravljanje migracijama, nego ih sprečiti. A oni (migranti) neće ući, jedino ako znaju da je to nemoguće", pojasnio je Orban.

Bez cveća i plišanih meda

"Migrante ne možemo da dočekamo sa cvećem i plišanim medama na granici", zaključio je mađarski premijer i naglasio da Mađarska ima zakone koji se moraju poštovati. 

Austrija, koja očekuje da do kraja godine premaši 100.000 zahteva za azil, takođe insistira na pravljenju razlike između tretmana onih koji traže azil i migranata. 

"Treba da učinimo da ti ljudi uopšte ne žele da napuste zemlju porekla, tako što će tamo dobiti perspektivu za život. To je važnije nego sav uložen novac od strane EU za rešavanje problema migracija", istakao je austrijski kancelar.

Trojica državnika potpisali su danas u Beogradu Memorandum o razumevanju tri zemlje za jačanje trilateralne saradnje u oblasti efikasne borbe protiv ilegalnih migracija. Dogovoreno je i da u slučajevima readmisije troškovi budu podeljeni između Srbije, Mađarske i Austrije. 

Prvi trilateralni samit Mađarske, Austrije i Srbije o ilegalnim migracijama organizovan je 3. oktobra u Budimpešti, kada je pokrenuta zajednička akcija kako bi se smanjio pritisak na granice tri zemlje.