Srbija i Balkan
RT Balkan analiza: Otkud Jens Stoltenberg na Balkanu?
NATO želi da što pre zatvori bezbedonosne probleme na Balkanu i potisne ruski uticaj, baš u vreme dok traje ukrajinska kriza, jer znaju da će od njenog ishoda umnogome zavisiti i rešavanje mnogih evropskih bezbednosnih problema, kaže general u penziji Mitar Kovač
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg sutra će, u sklopu turneje po Zapadnom Balkanu, posetiti i Srbiju, a general u penziji Mitar Kovač za RT Balkan ocenjuje da postoje dva strateška cilja kojima Alijansa danas teži - Utvrđivanje linije NATO-a u ovom regionu i potiskivanje ruskog uticaja.
Što se tiče NATO-a i odnosa prema Zapadnom Balkanu, Kovač ističe da je Alijansa trenutno zauzeta poteškoćama u vezi sa ukrajinskom krizom, u kojem i sama nepristrasno učestvuje u svakom smislu - slanjem opreme, oružja, specijalaca, komandama, savetima... Eskalacijom rata na Bliskom Istoku stvoren je još jedan problem za NATO.
"NATO, međutim, jasno vidi da se Ruska Federacija neće odreći svog prisustva u jugoistočnom delu Evrope, posebno Balkana i Srbije", dodaje Kovač.
On napominje da NATO želi što pre da zatvori bezbedonosne probleme na Balkanu i potisne ruski uticaj, baš u vreme dok traje ukrajinska kriza, jer znaju da će od njenog ishoda umnogome zavisiti i rešavanje mnogih evropskih bezbednosnih problema.
"Tako i shvatam njegovu radnu posetu, a on, naravno, otvoreno daje podršku velikoalbanskom projektu, odnosno nezavisnosti Kosova i Metohije, i pokušava da ubedi, privoli i uceni Srbiju da se složi sa tim kroz tzv. pregovore o normalizaciji. Želi da to što pre 'spakuje', kako bi se stvorila nepremostiva brana za rusko, ali i kinesko prisustvo na jugoistoku Evrope", ističe Kovač.
Naš sagovornik podseća da NATO i na ovim prostorima ima svoje sledbenike, pre svega albanski i bošnjački faktor, koji želi da se što pre priključi Alijansi, "mimo reda i propisa, što potvrđuju i izjave člana Predsedništva BiH".
Kovač smatra da će Stoltenberg u zatvorenim krugovima, sa predstavnicima izvršne vlasti u Srbiji, pokušati da nametnu tezu da se Srbija složi sa tim da je Kosovo izgubljeno.
"NATO želi da stvori uslove za učlanjenje Kosova u tu ogranizaciju kroz Sporazum o normalizaciji", kaže Kovač.
On podseća i da je jasno da Priština ne odustaje od formiranje vojske, što se vidi i prema pomoći koju joj u opremanju iste pružaju Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Turska...
"Oni ne odustaju od projekta da se odmah po završetku sporazuma proglasi vojska Kosova, da se učvrsti okupacija severa KiM. Oni, takođe, žele da takozvano Kosovo uđe u NATO, a smatraju da bi time bila udarena trajna brana na prisustvo Srbije na prostoru KiM, u bilo kom smislu", zaključuje Kovač.
Gajić: Cilj je podizanje nove "gvozdene zavese"
Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije ocenjuje da Srbija od posete Stoltenberga ne može da očekuje ništa dobro, a da je ključ cele priče da se napravi nova "gvozdena zavesa", koja je za preko 1.000 kilometara pomerena na istok.
"Postoje dve rupe u toj gvozdenoj zavesi. Jedna je to što ne znaju gde će ruska vojska da stane u Ukrajini, i zato se mesecima puštaju lažni baloni sa Zapada, o tome kako Ukrajina treba da prihvati status kvo, da je treba naoružavati da bi ona bila bolja za pregovaračkim stolom", navodi Gajić
"U svakom slučaju, jasno im je da ne može da pobedi, a plaše se i potpunog rasipanja uprave i vojske i Ukrajini. Zbog toga im je najoptimalnije rešenje da se sprovede korejski scenario, to jest da se zamrznu granice gde su sada i da takva Ukrajina, krnja, uđe u NATO, da ne bude bafer zona kao što je trebalo da bude. Onda ne bi ni bilo rata, a to je Rusija i tražila godinama. Dmitrij Medvedev je 2010. govorio o zajedničkoj kontinentalnoj bezbednosti Evrope. Ali, to ništa se nije dogodilo, oni su gradili raketni sistem, navodno protiv Irana, jer kakve veze ima Poljska sa Iranom", precira Gajić.
On ponavlja da je suština da se napravi nova gvozdena zavesa - praktično od severnog pola, do južnog Mediterana.
Naš sagovornik ističe da su Srbi drugi problem sa kojim NATO ne zna šta radi, kao što nije znao ni Adolf Hitler, "pa je morao da nas okupira".
Gajić napominje da je NATO loše iskoristio 30 godina, a prozor za mirno rešavanje srpskog pitanja, što se njih tiče, je postojao između 2000. i 2008. godine.
"Oni su sve uradili u korist svoje štete, umesto da nas tada usisaju, napravili su tu rupu, imali su psihološku potrebu da nas kazne zato što su bili frustrirani zbog bombardovanja, jer smo mi sa našom vojskom srušili više NATO aviona nego svi Arapi za 50 godina", dodaje Gajić.
On objašnjava da je smisao posete da Bosna, Srbija i "Kosovo" uđu u NATO, ali, napominje, NATO sada ima problem zbog "iracionalne odluke da ne integriše Srbiju kada je mogao". Naime, porasle su generacije koje su potpuno protiv NATO i EU, a to je dominantan stav po svim istraživanjima u Srbiji.
Gajić podseća da je namera Zapada da Srbija prizna okupaciju Kosova i Metohije kao legitimnu, kako bi "Kosovo" samo ušlo u NATO, ili bi se NATO proširio ako bi se "Kosovo" pripojilo Albaniji.
"To što je NATO trenutno na KiM, to pravno ne znači ništa jer je tamo po mandatu Ujedinjenih nacija. Ovako bi Kosovo postalo deo NATO teritorije i onda ako bi se Bosna i Kosovo 'otključali' onda bi u Srbiji bilo 'ne možemo više da držimo neutralnost, potpuno smo okruženi' - i onda bi Srbija ušla u NATO. To je cela priča, u tom kontekstu treba gledati posetu, kao deo pritiska. Ova poseta vezana je i za posetu predsednice Evropske komisije Ursule fon Der Lajen, koja je praktično ambasador NATO-a više nego bilo šta drugo", napominje Gajić.
Svi pritisci, pregovori i posete svode se samo na jedno - da se popuni rupa kako bi mogla da se napravi nova gvozdena zavesa, ponavlja naš sagovornik.
"Zapad je suštinski opet u nekoj vrsti dobitne situacije, je su ratove na jugoslovenskom i na sovjetskom prostoru vodile vojske čije su startne pozicije bile da su one suprotstavljene NATO-u, a one su sve međusobno ratovale. Ruska i ukrajinska vojska bile su deo Crvene armije, a jugoslovenske vojske su bile deo jedne vojske. Znači, za 30 godina je Zapad uspeo da pomeri granicu od Berlina do Avdejevke. Oni sada žele da se to zamrzne, a mislim da bi Rusija napravila grešku kada bi to uradila, a mislim da neće", ocenjuje Gajić.
