Bez normalizacije odnosa, nema para iz Brisela ni za "Kosovo", ni za Srbiju
Normalizacija odnosa Srbije i "Kosova" biće glavno merilo kada se bude odlučivalo koliko novca će Beograd i Priština dobiti iz novog razvojnog paketa EU za Zapadni Balkan, vrednog šest milijardi evra, smatraju sagovornici Kosovo onlajn.
Plan Evropske unije, naime, predviđa da se Zapadnom Balkanu daju dve milijarde bespovratno, a četiri milijarde u vidu povoljnih kredita ili kapitalnih ulaganja u periodu od 2024. do 2027. godine.
Naučna saradnica u Istraživačkom centru "Henri Džekson", Helena Ivanov kaže, međutim, za "Kosovo onlajn" da paket od šest milijardi evra pomoći EU za Zapadni Balkan, kada je reč o Beogradu i Prištini treba posmatrati iz ugla novog "štapa i šargarepe" Brisela.
"Ako se desi korak napred u procesu normalizacije, novac će stići na adekvatne račune, a ukoliko jedna ili obe strane budu nezahvalni pregovarači i budu unazadili proces normalizacije, verujem da će se onda i pristup tim fondovima smanjiti ili ukinuti", navodi Ivanov.
EU konstantno ponavlja visokim zvaničnicima Beograda i Prištine, ali i javnosti u Srbiji i na "Kosovu", da su samo pristupanje Uniji i pristup fondovima uslovljeni time da obe strane nastave da sarađuju, da budu konstruktivni pregovarači i igraju konstruktivnu ulogu u procesu normalizacije.
"Sigurna sam da ni ovaj poslednji paket nije izuzetak u tom smislu, da je jasno rečeno koji su uslovi da bi se uživalo u njegovim benefitima", kaže ona.
Važno je da sve zemlje Zapadnog Balkana ispune kriterijume za evropske integracije i čini se da je tu najproblematičniji slučaj između Srbije i "Kosova", smatra profesor međunarodnog prava iz Prištine Afrim Hoti.
On dodaje da će opredeljenost dve strane za mir i stabilnost, kao i za vladavinu prava, kao i reforme javne administracije biti glavna merila koja moraju da ispune kako bi imale korist od paketa od šest milijardi evra pomoći i podrške regionu najavljene iz EU.
Za Srbiju i "Kosovo", smatra, od ključne je važnosti za dobijanje ovih sredstava - brzina postizanja sporazuma i napretka u normalizaciji.
"Niko ne može da zamisli stabilnost u ovom delu Evrope bez pune normalizacije odnosa Srbije i Kosova, pa bilo koja vrsta pomoći, podrške EU neće biti realistična bez pune normalizacije odnosa. Mislim da će narednih nedelja i meseci biti pritisaka na obe strane", navodi Hoti.
Dodaje da će u slučaju da bilo koja od strana ne ispuni obaveze, novac i pomoć biti suspendovani.
"To se sada i dešava Kosovu koje je suočava sa sankcijama EU. Ali čini se da bi isto moglo primenjeno i na Srbiju, ne samo zbog izostanka normalizacije već i zbog odsustva odgovornosti i lojalnosti kada je reč o spoljnoj politici koju Srbija sprovodi trenutno. I takođe zbog poslednjih događaja od kraja septembra u Banjskoj", zaključuje Hoti.