Odluka Ministarstva spoljnih poslova Srbije da proglasi Hrvoja Šnajdera, prvog sekretara u Ambasadi Republike Hrvatske u Beogradu, za personu non grata izazvala je burne reakcije u obe zemlje. Hrvatska je danas uzvratila istom merom.
Kako su prenele "Večernje novosti", Šnajder je je proteran zbog špijunaže i vrbovanja za rad za hrvatsku službu, čime je prekršio Bečku konvenciju koja reguliše diplomatsko konzularne odnose.
Ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju objavilo da je Šnajder tokom profesionalnog angažovanja u Republici Srbiji grubo izašao iz okvira diplomatskih normi i prekršio navedenu konvenciju.
Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske je, s druge strane, izrazilo žaljenje zbog odluke Republike Srbije da prvog službenika u Ambasadi Republike Hrvatske u Beogradu proglasi personom non grata i uzvratilo recipročnom odlukom.
Oni su dodali i da se "očekivala eskalacija odnosa uoči izbora u Srbiji", ali da nisu očekivali proterivanje diplomata.
Incident nije iznenađenje
Nekadašnji oficir Kontraobaveštajne službe (KOS) Ljuban Karan nije iznenađen navodima da je hrvatski diplomata vrbovao za rad za njihovu službi.
"Nije me iznenadilo da je on prekoračio ovlašćenja i počinio krivično delo špijunaže. Hrvatske službe su već decenijama veoma agresivne prema Srbima i Srbiji. Oni su tokom rata vrbovali oficire Hrvate da pređu u njihovu vojsku, a one koji su imali poverljive podatke su podsticali da ostanu ovde i prikupljaju informacije", objašnjava on za RT Balkan.
Karan dodaje da su hrvatske službe kasnije "pokazivale interesovanje za navodne ratne zločine koje su čini Srbi, odnosno za ljude koji su hteli lažno da svedoče".
Naš sagovornik navodi da su oni u Srbiji tražili agente uticaja koji su odlučivali o međunarodnim pitanjima - a do njih su uspevali da dođu i obezbede da njihove odluke budu u korist Hrvatske, a ne Srbije.
Karan dodaje i da su se oni, između ostalog, bavili i pograničnim sporovima, poput onog na Dunavu.
"Oni traže ne samo međunarodne moćnike, već i ljude unutar Srbije koji bi iz ličnog interesa radili na njenu štetu", navodi on.
Hrvatske službe blisko sarađuju, a često i obavljaju poslove za velike zapadne službe, kaže naš sagovornik, i dodaje da oni najčešće vrbuju Srbe iz Hrvatske, koji su podložni ucenama zbog veza sa tom zemljom.
"Takvih slučajeva bilo je dosta, ovo nije prvi slučaj", zaključuje on.
Špijunskih incidenata bilo je i ranije
U srpskim medijima su poslednjih godina odjeknula najmanje dva slična incidenta.
Prvi se dogodio početkom septembra 2016. kada je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) uhapsila osobu osumnjičenu za špijunažu koja ima državljanstvo i Srbije i Hrvatske.
Zagrebački "Večernji list" je tom prilikom pisao, "na osnovu saznanja iz Beograda", da je hrvatski špijun identifikovan kao 57-godišnji Čedo Čolović, oficir u penziji Vojske Republike Srpske.
Hrvatski portal Index.hr je objavio da je reč o obaveštajcu koji je radio za hrvatsku Vojno sigurnosno-obaveštajnu službu (VSOA). Portal je tom prilikom naveo i da je uhapšeni obaveštajac tokom nekoliko meseci pre hapšenja u Beogradu i Srbiji prikupljao podatke koji bi njegovoj službi mogli da budu od posebnog interesa.
On se navodno bavio oficirima JNA protiv kojih Hrvatska vodi krivične postupke zbog, kako se navodi, (ne)dela počinjenih tokom rata u Hrvatskoj, kao i organizacijom i odnosima u srpskoj vojsci.
"Večernji list" je tvrdio da je uhapšeni optužen da je "godinama Zagrebu prenosio podatke iz Beograda i da su zbog njega najmanje devetorica Srba optužena za ratne zločine", kao i da je "uhapšen dok je bežao u Hrvatsku".
BIA 2019. podnela optužnice za špijunažu
Novi špijunski incident koji uključuje Hrvatsku dogodio se krajem 2019, kada je BIA u novembru te godine objavila je da je Višem javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici podnela krivičnu prijavu protiv bivšeg pripadnika MUP-a Srbije Dražena Letića i državljanina Hrvatske Nikole Kajkića, predsednika Nacionalnog sindikata policije te zemlje i bivšeg šefa hrvatskog Istražnog tima za ratne zločine, zbog špijunaže.
Prema navodima BIA, Kajkić je bio šef hrvatskog istražnog tima za ratne zločine koji je bio sastavljen radi ponovnog pokretanja istraga zločina nad Hrvatima, naročito u vezi sa slučajevima koji su već okončani pred sudovima u Srbiji.
Kajkić je, kako je navela srpska agencija, "vrbovao osuđene za ratne zločine na poljoprivrednom dobru Ovčara kako bi promenio njihove iskaze i tako povezao Srbiju i njeno tadašnje rukovodstvo sa tim zločinom".
BIA je tom prilikom naglasila da je Letić 13. jula iste godine uhapšen u međunarodnoj policijskoj akciji kao pripadnik organizovane kriminalne grupe prilikom pokušaja krijumčarenja 600 kilograma kokaina, dok je Kajkić bio "nedostupan istražnim organima Srbije i nalazi se van njenih granica".