Pre tačno 28 godina potpisan je Opšti okvirni sporazum za mir, poznat kao Dejtonski sporazum, kojim je završen rat u Bosni i Hercegovini. Ovim dokumentom, koji je dobio naziv po gradu Dejton u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je i parafiran, uspostavljen je novi ustavno-pravni poredak u Bosni i Hercegovini.
Sporazum je potpisan posle tronedeljnih pregovora, koji su vođeni od 1. do 21. novembra 1995, u kojima su učestovali čelnici Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatske, uz posredovanje SAD.
Sporazum je potpisan u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara Vorena Kristofera, a glavni američki posrednici bili su Ričard Holbruk i general Vesli Klark.
Republika Srpska danas obeležava 21. novembar kao republički praznik, dok je u Federaciji to običan radni dan. Sporazum je zvanično potpisan u Parizu 14. decembra 1995, a potpisali su ga tadašnji predsednici BiH, Srbije i Hrvatske - Alija Izetbegović, Slobodan Milošević i Franjo Tuđman.
Ovim dokumentom Bosna i Hercegovina je definisana kao država "tri konstitutivna naroda i ostalih."
Deo sporazuma je i Aneks četiri, koji predstavlja Ustav Bosne i Hercegovine. Njime je određeno je da se BiH sastoji od dva entiteta - Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, i da je čine konstitutivni narodi - Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Propisane su nadležnosti BiH i entiteta, kao i odnosi između institucija BiH.
Potpisnici su se obavezali da buduće međusobne odnose regulišu prema Povelji UN i Završnom aktu iz Helsinkija isključivo na miroljubiv način.
Ko je ukrao originalni sporazum
Bosna i Hercegovina ne poseduje originalni dokument Dejtonskog sporazuma, koga je posle potpisivanja u Sarajevo doneo tadašnji predsednik BiH Alija Izetbegović. Nestanak dokumenta prijavio je u februaru 2008. tadašnji član Predsedništva Željko Komšić, a originalni dokument u BiH ni danas nije pronađen.
Original Dejtonskog sporazuma nije sačuvan ni u Vladi Republike Srbije, ni u Ministarstvu spoljnih poslova, potvrdile su 2008. godine ove institucije. Originalni dokument se ne nalazi ni u srpskim državnim arhivama.
"Dejtonski sporazum se nikad nije pojavio u Ministarstvu spoljnih poslova. Ministarstvo jeste depozitar međunarodnih ugovora, ima ih još iz vremena Kraljevine Srbije, ali ovog sporazuma nema", saopštilo je 2008. Ministarstvo spoljnih poslova.
Ovo je u suprotnosti sa izjavom Vlade Nadeždina, šefa kabineta ministra spoljnih poslova u vreme potpisivanja Dejtonskog sporazuma, koji je rekao da je on lično original odneo u ovo ministarstvo.
Prema rečima bivšeg šefa srpske diplomatije Ivice Dačića, original je nestao, jer je sve opljačkano još 5. oktobra 2000: "Sve su tada opljačkali. Kada su hapsili Slobodana Miloševića, ništa nije ostalo", rekao je Dačić, dodajući da se "zna da je Milošević zaslužan za sporazume od kojih država i danas ima koristi."
"Dejtonski sporazum je delo Miloševića", izjavio je Dačić, "kao i ono za šta se danas jedino držimo, a to je Rezolucija 1244."
Slovo ili duh Dejtona
Da je Dejtonski sporazum i danas od temeljne važnosti, pokazuju i pokušaji da se ovaj dokument tumači "u duhu", a ne "po slovu" ovog dokumenta.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Dimitrije Ćeranić izjavio je za agenciju Srna da je Dejtonski sporazum jedini garant opstanka srpskog naroda u BiH, ističući da je važno da predstavnici Republike Srpske izdrže sve pritiske i da ne dozvole nasilnu promenu dokumenta.
Ćeranić smatra da je položaj Republike Srpske "zajamčen slovom Dejtonskog mirovnog sporazuma", a da je priča o njegovom "duhu" zamagljivanje istine, pokušaj da se nametnu promene na silu, koje nisu u skladu sa slovom tog dokumenta, a ni njegovog aneksa, koji predstavlja Ustav BiH.
Ćeranić je ukazao da svi pokušaji promene Dejtonskog sporazuma, koji su učestali od visokih predstavnika u BiH i od političkih predstavnika iz FBiH, govore o njegovom značaju kao garanta pozicije Republike Srpske i srpskog naroda u BiH.
"Nastankom BiH pre 28 godina u Dejtonskom mirovnom sporazumu zagarantovan je položaj Republike Srpske kao entiteta BiH. Svi pokušaji da se promeni Dejtonski mirovni sporazum nisu u skladu sa pravom, niti sa dobrim običajima koji se mogu koristiti za izmene ustavnog položaja bilo kojeg entiteta u BiH", rekao je Ćeranić.
Ćeranić smatra da Republika Srpska treba da se strogo drži Ustava BiH i Dejtonskog mirovnog sporazuma i da se izbori za svoje ustavne nadležnosti, koje joj niko ne može oduzeti.
"Bitno je da politički predstavnici Republike Srpske na odgovornim funkcijama izdrže sve pritiske i da ne dozvole nasilnu promenu Dejtonskog mirovnog sporazuma", poručio je Ćeranić.
Kako tvrdi politički analitičar Dragomir Anđelković, ovaj dokument ne prestaju da gaze upravo Amerika i Zapad, koji stalno govore o vladavini prava i demokratiji: "Za njih, to i nije dogovor, već samo prelazna tačka, čiji je cilj varanje Srba."
Zapravo, kako dodaje Anđelković, "oni žele Dejton dva, kojim bi bila stvorena centralizovana BiH."