Stoltenberg: KBS nema podršku NATO-a da se naoružava

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da takozvane Kosovske bezbednosne snage nemaju podršku NATO-a da se naoružavaju, kao i da tranzicija tzv. KBS u vojsku nije dobra.

Stoltenberg je u intervjuu za Tanjug, na pitanje zašto NATO dozvoljava naoružavanje tzv. KBS i kupovinu dronova, istakao da je NATO bio protiv toga.

Na pitanje o članstvu tzv. Kosova u Alijansi, generalni sekretar kaže da svaka odluka o članstvu mora da bude sprovedena konsenzusom svih članica NATO-a.

"Ako neke članice nisu priznale 'Kosovo', samim tim to predstavlja problem za članstvo, ali verujemo da je jedini put ka mirnom rešenju i prosperitetu podrška dijalogu uz posredstvo EU", rekao je on.

Upitan o povećanju broja patrola na severu KiM, prvi čovek NATO-a ističe da je NATO svoje prisustvo na severu učetvorostručio.

"Dodali smo 1.000 vojnika i oklopna vozila, jer smo videli povećanje napetosti i nasilja, kada je ranjeno 93 vojnika Kfora, od kojih su neki imali ozbiljne povrede, a 24. septembra je bio ozbiljan incident. Tražimo od naših komandanata da procene da li da imamo dugoročnije prisustvo, čekamo dalje preporuke pre bilo kakvih daljih odluka", rekao je Stoltenberg.

Prema njegovim rečima, NATO je tu da štiti sve ljude koji žive na KiM.

"Pošto smo primetili mnogo nasilja i nestabilnosti, u poslednjih nekoliko nedelja smo povećali prisustvo kroz dodatnih 1.000 vojnika, kako bismo se postarali da još više zaštitimo slobodu kretanja i bezbednost svih ljudi na 'Kosovu'", rekao je generalni sekretar.

Na pitanje kako tumači to što su tzv. KBS naoružane i raspoređene na severu, Stoltenberg navodi da moraju da se razlikuju "Kosovske bezbednosne snage" od policije.

"U dogovoru iz 2013. godine se jasno navodi da kosovske snage ne mogu da budu prekomandovane na sever Kosova, bez potvrde NATO komandanta i turskog generala koji trenutno vodi snage Kfora. Ali policija ne potpada pod taj dogovor. Takođe smo rekli da očekujemo i koordinaciju i da Kfor bude obavešten, ako bude prekomandi ili kada one budu takve da utiču na bezbednosnu situaciju i prouzrokuju nesigurnost", rekao je Stoltenberg.

Govoreći o saradnji NATO-a i Srbije on je istakao da bi voleo da vidi dublju saradnju i veći nivo saradnje što je, naglašava, od koristi za obe strane, da se promoviše stabilnost u regionu.

"Ponavljam, imamo nekoliko zajedničkih mirovnih programa, kao što je razmena tehnologije, energetike, sve je to veoma važno i zbližava nas. Srbija je na evroatlantskom putu i mi u potpunosti poštujemo neutralnost Srbije i to da ne želi u NATO. Ali zbog budućeg članstva u EU ona želi saradnju sa NATO saveznicima, kako bi brže pristupila EU. Pokušaćemo da podržimo to. Što se tiče poruke predsednika Vučića da se uspostave zajedničke vežbe, to je važan korak. A paralelno s tim videćemo kako možemo da imamo i nove partnerske programe, koji će pokriti različite korake", rekao je prvi čovek NATO-a. 

On je, na pitanje kako ocenjuje saradnju sa Srbijom u kontekstu rata u Ukrajini ocenio da je od početka rata u bliskom kontaktu sa srpskim vlastima, pre svega sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić.

"To su važni kontakti koje cenim, jer je Srbija važan partner NATO-a i važan regionalni činilac. Već godinama sarađujemo sa Srbijom po pitanju mira. Na primer, sarađujemo na podršci kroz medicinsku opremu i slično. Imamo važne kontakte, iako se ne slažemo pitanju svega, ali to je normalno. Što se tiče Ukrajine, Srbija je u UN osudila nelegalnu invaziju Rusije na Ukrajinu, kao i velika većina ostalih članica", zaključio je Stoltenberg.