Uoči izbora u Srbiji, aktivirale su se mnoge strane obaveštajne službe koje uticajnim pojedincima nude nemale novčane iznose, čak i rukovodeća mesta u javnim preduzećima ili bezbednosnim službama posle izbora 17. decembra, piše "Politika".
Nekad su na meti bili službeni vozači, a danas su i sobarice i čistačice koje su zaposlene kod uticajnih osoba. Agenti Bezbednosno-informativne agencije, zaduženi za praćenje inostranih obaveštajaca, nemaju slobodan dan, ni sat. Ponekad se čini da se rat vodi u Srbiji, a ne u Izraelu ili Ukrajini.
Zapadni i istočni obaveštajci špijuniraju i jedni druge. Poprišta ovih aktivnosti su poznati restorani, razne javne manifestacije i sportski događaji, gde dolazi do razmene informacija.
Tako je pre nekoliko dana "pao" i prvi sekretar hrvatske ambasade Hrvoje Šnajder, koga su već duže vremena pratili pripadnici BIA. U njegovom slučaju, u pitanju je, tvrdi ovaj list, dokumentovana špijunaža i vrbovanje za hrvatsku službu, što znači da je Šnajder prekršio Bečku konvenciju, zbog čega je proglašen "personom non grata".
Odluku srpskih vlasti da proteraju Šnajdera komentarisao je i potpredsednik hrvatske vlade i ministar odbrane Ivan Anušić: "U ovom trenutku sigurno traju konsultacije ministra i premijera i svih službi koje treba da vide na koji način reagovati na odluku srpske vlade."
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da je odluku o proterivanju Šnajdera donelo u skladu sa članom devet Bečke konvencije: "Tokom profesionalnog angažovanja u Republici Srbiji, Šnajder je grubo izašao iz okvira diplomatskih normi i prekršio navedenu konvenciju. Tim povodom uručena je diplomatska nota ambasadoru Republike Hrvatske Hidejetu Biščeviću."
Delovanje stranih obaveštajaca treba posmatrati u kontekstu sukoba u Ukrajini i rata na Bliskom istoku. Upravo zato se čelni ljudi bezbednosnog sektora i najbliži saradnici predsednika Srbije Aleksandra Vučića nalaze pod "baražnom vatrom".
Ipak, srpske obaveštajne službe su i u ovom okolnostima uspele da sačuvaju ono što je od vitalnog značaja za Srbiju.
Sagovornik "Politike", koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je za ovaj list: "Beograd je odavno postao mesto sudara različitih sila... Većina stranih špijuna je otkrivena, kao i način njihovog rada, što govori o sposobnosti naših obaveštajnih službi."
Na pitanje zašto ti ljudi nisu uhapšeni ili proterani, neimenovani sagovornik "Politike", upućen u rad srpske bezbednosne službe, kaže: "Ni u vreme Hladnog rata nisu se masovno proterivale diplomate. Šta dobijate ako iz zemlje izbacite njih 200, ili 300?".
Jedan od razloga za pojačanu aktivnost je ostavka direktora BIA Aleksandra Vulina. Mnogi su se ponadali da posle toga srpska služba obezglavljena, ali su se, očigledno, prerano poradovali.
Kako je primetio bivši obaveštajac KOS-a Ljuban Karan: "Hrvatske službe su postale ekspozitura američke CIA, nemačkog BND i britanske MI6. Svi oni zajedno rade u hibridnom ratu protiv Srbije." I, kako dodaje Karan, svi su oni uspevali da među Srbima pronađu svoje agente.
Aktivnosti su naročito pojačane usled izborne kampanje, ali one u Srbiji zapravo nikad nisu ni prestajale. Kao u slučaju Vulina, zaključuje Karan, strane obaveštajne službe traže način da zamene sposobne kadrove i dovedu nesposobne ali poslušne.