Prema najavama šefa države Aleksandra Vučića, Srbija će ponovo održavati vojne vežbe (na koje je stavljen moratorijum kada je počela Specijalna vojna operacija u Ukrajini) sa NATO-om i drugim međunarodnim partnerima. Ali, koliko je to izvodljivo, kome ovo ide u prilog i čemu služi?
Na konferenciji za medije sa generalnim sekretarom Alijanse, predsednik Srbije najavio je prekid moratorijuma na vojne vežbe, na koji se Srbija odlučila kako bi sačuvala vojnu neutralnost za koju je opredeljena.
"Mi smo se danas dogovorili i razgovarali, a ja ću kao vrhovni komandant oružanih snaga uputiti zahtev Vladi Srbije da u narednom periodu razmotri odluku o tome da ponovo krenemo u održavanje zajedničkih vežbi sa NATO-om koje smo imali ranije, i sa drugim našim partnerima", najavio je Vučić, ne otkrivajući pritom na koje druge međunarodne partnere misli.
Međutim, poznato je da je jedini ozbiljniji partner Srbije sa kojim smo imali združene vojne vežbe, pored Alijanse, Rusija.
Pitanje koje samo nameće je: Da li je u trenutnim okolnostima izvodljivo održati vežbe kao što su "Slovenski štit" i "Slovensko bratstvo", imajući u vidu da smo okruženi zemljama članicama NATO-a koje neće dozvoliti prelet preko svoje teritorije ili je predsednikova najava "smokvin list" u cilju produbljivanja saradnje sa Alijansom?
General Milorad Stupar, osnivač i prvi komandant 72. brigade za specijalne operacije ukazuje za RT Balkan da Vučićeva najava potvrđuje opredeljenost za vojnu neutralnost.
"Osnov vojne neutralnosti je saradnja sa svima, bez izuzetka. Naravno, u sadašnjoj situaciji teško da možemo da organizujemo vežbe sa Rusijom ili Belorusijom", navodi Stupar.
On objašnjava da će naša vojska zbog toga ostati uskraćena za važna znanja i iskustva ruskih vojnika iz Sirije i Ukrajine, jer "vojska zastareva kada se ne unapređuje".
"Ostaje nam da organizujemo vojne vežbe sa NATO članicama, zatim pojedinačno, na državnom nivou sa Kiprom i mnogim drugim državama kojima prodajemo ili od kojih kupujemo naoružanje. Vežbe moramo držati sa svima sa kojima poslujemo u tom smislu, jer se onda vrši prenos znanja i vrši se obuka u specifičnim uslovima koji oponašaju rat", naglašava Stupar.
Pored toga, Stupar ukazuje da nam se otvara mogućnost da organizujemo vojne vežbe sa Kinom, od koje kupujemo mnogo moderne vojne tehnike, ali i koja nam je pomogla da dovršimo bespilotnu letelicu "pegaz".
Saradnja između specijalnih jedinica oružanih snaga Srbije i Rusije počela je 2014. godine a posle godinu dana im se pridružila i Belorusija. Opredeljenje Vojske Srbije je da održava vojne vežbe i sa pripadnicima zapadnih i istočnoevropskih zemalja pa su na primer, sredinom novembra 2017. srpski vojnici izveli padobranske skokove u Srbiji, blizu Kovina, sa padobrancima iz Evropske komande oružanih snaga SAD.
Podsetimo, Zapad je do te mere rešen da izoluje Rusiju i odvoji je od Srbije, koja je među malobrojnima zemljama u Evropi koja nije uvela sankcije Moskvi, da je prošle godine onemogućen i dolazak šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova u Beograd.
"Niko neće uništiti veze Rusije sa Srbijom", poručio je 6. juna šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na konferenciji za medije u Moskvi, nakon što je njegova poseta Beogradu otkazana zbog zabrane preleta preko Severne Makedonije, Bugarske i Crne Gore.
Uzimajući u obzir i da je poslednja vojna vežba sa Rusijom u Srbiji održana sa smanjenim kapacitetima, a 2021. godine Rusiji još nisu uvedene sankcije, pitanje je kako bi se sada to izvelo.
Uprkos moratorijumu, u Srbiji se održao niz vežbi sa NATO snagama, od kojeg je izuzetak u formalno-pravnom smislu bio samo "Platinasti vuk 23", dok su ostale bile "uvežbavanje akcija spasavanja", navodi za RT Balkan vojni analitičar Andrej Mlakar.
Na drugoj strani, Mlakar ističe da je u nekoj bližoj budućnosti gotovo nemoguće da se ponovi vežba kao što je bio "Slovenski štit".
"Kako će ruski padobranci i PVO da stignu ovde? To je sada misaona imenica. Mi kao neutralna država ne možemo ni sa Kinom ni sa Rusijom da održimo vežbe. Kakva je to onda množina 'međunarodni partneri'? Samo igra reči je u pitanju, formalno želimo, ali ne možemo", navodi Mlakar dodajući da nam onda ostaje samo NATO, odnosno zemlje članice da li preko Alijanse ili na međudržavnom nivou.
Vojna neutralnost mnogo znači, ali i mnogo košta. Ostaje nam da vidimo kako će se međunarodna vojna saradnja Srbije razvijati i sa kim ukoliko Vlada Srbije donese odluku da moratorijum ukine.