Za godinu dana država platila 11.000 VTO postupaka: Neplodnost podjednako muči žene i muškarce

Broj muškaraca i žena koji se ostvare kao roditelji uz pomoć vantelesne oplodnje povećava se iz godine u godinu, a svaki šesti par u Srbiji ima probleme sa neplodnošću. Samo ove godine, očekuje se da će u Srbiji biti obavljeno ukupno 11.000 VTO postupaka.

U poslednjih 17 godina čak 17.000 beba rođeno je zahvaljujući pomoći države koja je počela da finansira programe biomedicinski potpomognute oplodnje ( BMPO). Najveći broj mališana, 15.000 njih, došao je na svet u poslednjih 10 godina. 

Država pokriva troškove veštačke oplodnje, tako da pravo na neograničen broj BMPO i neograničeni broj krioembriotransfera ima žena do navršenih 45 godine života bez dece, na dva stimulisana postupaka u slučaju da ima dvoje dece, a sa doniranim reproduktivnim materijalom bez obzira da li žive u zajednici sa ili bez partnera; kao i zamrzavanje jajnih ćelija, spermatozoida i embriona za sve parove koji leče maligne bolesti. 

"Imaćete prinovu": Vantelesna oplodnja dokazano povećava šanse za dobijanje potomstva prirodnim putem

Postupak vantelesne oplodnje može da se obavi u 15 privatnih i sedam državnih zdravstvenih ustanova, a dr Biljana Arsić, ginekolog specijalista za VTO najstarije privatne ustanove za potpomognutu oplodnju "Jevrem" za RT Balkan kaže da podjednak broj  muškaraca i žena leči od neplodnosti.

"Svaki šesti par u Srbiji ima problem sa začećem dece, a kod oko 20 odsto pacijenata koji žele da se ostvare kao roditelji zdravstveni problem je prisutan kod oba partnera. Na to utiču način života, ishrana i životne navike, kao što su gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost, povećan stres. Takođe, odlaganje materinstva za kasniju životnu dob, povezano je sa porastom infertiliteta", objašnjava doktorka.

Problemi koji utiču na sterilitet

Mlađe žene, kako pojašnjava, najčešće se javljaju sa problemima vezanim za odsustvo ovulacije, sa različitim vrstama cista i mioma ili sa zatvorenim jajovodima.

Oboleli od malignih bolesti mogu da zamrznu reproduktivni materijal o trošku RFZO

"Kod žena starijih od 35 godina često se sreće i problem smanjene ovarijalne rezerve, tj. smanjen broj prisutnih jajnih ćelija u jajnicima. Žene starije od 40 godina imaju i problem sa kvalitetom jajnih ćelija i njihove smanjene mogućnosti da se dobiju visokokvalitetni embrioni i da se ostvari trudnoća i rođenje zdravog deteta", navodi naša sagovornica.

Kada su muškarci u pitanju, ginekolog Arsić pojašnjava da muškarci različitih godina veoma često imaju jako loš spermogram.

"Zbog toga veoma mlade žene, već od 20 godina, koje rade VTO jer partneri imaju jako loš spermogram", dodaje sagovornica RT Balkana.

Ona parove do 35. godina starosti savetuje da, ukoliko iz privatnih ili profesionalnih razloga žele da odlože roditeljstvo, da se jave u centre koji su specijalizovani za lečenje steriliteta da bi zamrzli svoje reproduktivne ćelije.

"Za pacijentkinje starije od 35 godina dajemo savet da ne odlažu rađanje, već da se posvete formiranju porodice. Takođe bih savetovala da parovi koji pokušavaju da ostvare trudnoću, ne čekaju dugo da potraže pomoć stručnjaka. Žene mlađe od 35 godina trebalo bi to da učine ukoliko ne ostaju trudne godinu dana uprkos redovnim odnosima, a starije žene moraju da se jave lekaru već nakon šest meseci", naglašava dr Biljana Arsić.

Svaka peta procedura doniranim materijalom završi uspešno

Inače, podaci RFZO-a pokazuju da se za godinu dana, koliko traje prijavljivanje za vantelesnu oplodnju o trošku države sa doniranim reproduktivnim ćelijama iz banaka Španije, Češke ili Danske, od decembra prošle godine preko e-Uprave prijavilo oko 2.000 žena. Postupak je odobren za 866 žena, od kojih je urađeno  390, a potvrđeno čak 75 trudnoća.

Melisa Selimović iz udruženja "Šansa za roditeljstvo" za RT Balkan kaže da im se javlja sve više parova ali i  žena koje nemaju partnera ali se raspituju za donaciju reproduktivnog materijala.

"To je bila tabu tema, ali sada svi znaju i prijavljuju se. Međutim, zbog straha od reakcije okoline koja ne prihvata donaciju, niko od parova ne priča javno da jajne ćelije ili spermatozoide dobijaju iz uvoza, prve najčešće iz Ukrajine, a druge iz Danske. To najčešće ostaje tajna partnera, kojima najveća briga postaje na koga će beba da liči", otkriva ona za naš portal.