Srbija i Balkan
Zahtev Helsinškog odbora Sonje Biserko: Srbija mora da se odluči, ograničiti delovanje SPC na Kosmetu
Neophodno je sprečiti dalje ukopavanje srpske zajednice u verski identitet pravoslavne crkve, preporučuje ova NVO
Srbija destabilizuje region time što neće da prizna "novu realnost na Kosovu", ugrožava sopstvene nacionalne interese jer ne radi ozbiljno na članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u i priznavanju kosovske nezavisnosti, a događajima u manastiru Banjska ugrozila je bezbednost cele Evrope, navodi se u poslednjem izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava.
Helsinški odbor Sonje Biserko ima lek za Srbiju. "Trebalo bi napustiti politiku podilaženja Srbiji koja do sada nije dala rezultate" poručuje se EU i SAD, ali treba pritisnuti i Srpsku pravoslavnu crkvu.
"Neophodno je ograničiti delovanje SPC na Kosovu kako bi se sprečilo dalje ukopavanje srpske zajednice u verski identitet pravoslavne crkve; treba ohrabriti srpsku zajednicu da se okrene autentičnim liderima koji će biti sposobni da promovišu interese i vrednosti koje će obezbediti njihovu punu integraciju u kosovsko društvo kao ravnopravnih građana".
Iako Helsinški odbor nije naveo kog bi "autentičnog lidera" otkopao za dobrobit Srba, nekako se samo nameće da je njihov predlog, u stvari, da duhovnu instituciju koja je 800 godina prisutna na KiM zamenimo sa nekim poput Rade Trajković koja se integrisala u kosovsko društvo posle mnogih godina lutanja, od nacionalizma i nazad, od poziva na proterivanje Albanaca do savetovanja njihovog "kosovskog " premijera Kurtija.
Teško da ima autentičnijeg lidera po meri Helsinškog odbora od nje, ali konkurs je uvek otvoren.
Aktuelna vlast mora da se stavi pred izbor, preporučuje Helsinški odbor, da sprovede Ohridski sporazum ili da se Srbiji uskrati pristup evropskim fondovima, a EU i SAD moraju da izvrše jači pritisak na vlast i više podrže onaj deo društva u kojem se "polako artikuliše proevropska orjentacija".
Veći deo izveštaja analizira uzroke i posledice događaja kod manastira Banjska 24. septembra kada su ubijeni četvoro Srba i jedan kosovski policajac. To je "teroristički akt" i pokušaj Srbije "da silom stvori uslove za aneksiju severa Kosova", navodi Helsinški odbor.
U sopstvenom izveštaju dalje citiraju evropske zvaničnike i to one koji su posle Banjske tražili uvođenje mera protiv Srbije, ali ako se dokaže povezanost s tim događajima, ali kod Helsinškog odbora nema tog "ako". Srbija stoji iza događaja u Banjskoj, podstiče nasilje na KiM, neće da uvede sankcije Rusiji niti da se odvoji od Kine, a ni da prizna tzv. Kosovo i zbog svega toga Zapad više ne sme da joj podilazi. Da joj "toleriše narativ" o tome da su događaji u Banjskoj bili potez očajnih Srba kojima je dojadila Kurtijeva represija i sa kojim zvanični Beograd nije imao veze.
Koliko je Zapad tolerantan prema Srbiji, to smo već mnogo puta osetili na sopstvenoj koži, pa je i u ovom slučaju jasno da se srpski narativ verovatno "toleriše" samo iz jednog razloga – zato što je istinit.
Kako bi valjda poduprli svoju tezu o malignom uticaju SPC koja zakopava srećne Srbe-Kosovare u njima strani pravoslavni identitet (koji nose već osam vekova), Helsinški odbor u izveštaju iznosi i očiglednu laž: da je "arsenal oružja nađen u manastiru Banjska".
A onda se pozivaju na čoveka od integriteta, američkog generala Veslija Klarka čije je navode o skladištenju oružja po srpskim manastirima kao netačne, ali i krajnje opasne, demantovala SPC.Ali i stvarnost u kojoj nikakav arsenal, prema zvaničnim izveštajima i izjavama "kosovskih" bezbednosnih organa, nije pronađen u srednjovekovnoj srpskoj svetinji.
"Zapad je zaoštrio svoje zahteve, pre svega zbog mogućnosti da se napad, sličan onom u Banjskoj ponovi", konstatuje se u izveštaju, u kojem se pominje i ostavka direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.
Navode se i neki od zahteva Zapada: defakto priznanje Kosova i Metohije bez "formalnosti" koje su zatražili predsednik Francuske Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i italijanska premijerka Đorđa Meloni. Ili predlog poslanice Zelenih u Evropskom parlamentu Viole fon Kramon da se "više igra na kartu" uslovljavanja novca iz evropskog budžeta kada je u pitanju Srbija.
Za razliku od prijateljskih poziva sa Zapada da pomognemo sebi i odreknemo se dela sopstvene teritorije ili predloga za prijateljsku ucenu novcem, Rusija "brani Rezoluciju 1244 više čak i od same Srbije, budući da je njen cilj da u ovoj fazi transformacije svetskog poretka brani principe UN". Mora da se radi o nekoj vrlo ozbiljnoj i destabilišućoj fazi čim se neko poziva na principe Ujedinjenih nacija.
Konstatuje se i da Moskva ulaže "napore da u svakoj prilici opstruira napore EU, SAD i NATO da zaokruže kosovsku nezavisnost i tako eliminišu tačku konstantnih tenzija".
Te će tenzije nestati kao rukom odnesene čim Srbija prizna tzv. Kosovo, a Srbi sa KiM se potpuno integrišu u kosovsko društvo u stilu Rade Trajković. Tada ćemo zaboraviti da su Albanci pucali na srpske dečake, ulazili sa dugim cevima u domove Srba, hapsili i prebijali koga su stigli, zabranjivali dovoz lekova iz Beograda za Dom zdravlja u Kosovskoj Mitrovici. Pomenimo samo neke događaje od ove godine.
I da ne zaboravimo: čim Srpska pravoslavna crkva ograniči svoje delovanje na Kosmetu, pa ćemo kao članovi Evropske unije i NATO-a moći iz Beograda da odemo na neku lepu ekskurziju u "kosovske manastire", Visoke Dečane ili Gračanicu. Povešćemo i Sonju Biserko.
