RT Balkan istražuje: Kako je Kurti oduzeo pravo glasa Srbima s KiM

Dosledan duhu svoje dosadašnje politike prema Srbima, režim Aljbina Kurtija nastavlja sa sužavanjem, bolje reći potpunim uskraćivanjem njihovih prava. I dok će svuda na svetu gde ih ima moći da glasaju na izborima 17. decembra, Srbi na Kosovu i Metohiji neće imati tu mogućnost, iako su formalno i dalje žitelji Srbije.

Kršeći sve dosadašnje sporazume i uspostavljenu praksu, Kurti, naime, poručuje da bi sa Beogradom trebalo da postoji poseban sporazum koji bi omogućio srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji da učestvuje na izborima u Srbiji, zakazanim za 17. decembar.

Još preciznije, bio bi to "međudržavni sporazum", koji dakle podrazumeva da Beograd prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova. U suprotnom, Priština odbija da na terenu omogući potrebne uslove za delovanje misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu i Metohiji, koja bi prema modelu usaglašenom 2012. trebalo da asistira državnim organima Republike Srbije u sprovođenju izbornog postupka na prostoru pokrajine.

Pomenuti model je zasnovan na dogovoru koji je u potpunosti u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN a na njegovim osnovama su na prostoru Kosova i Metohija sprovođeni svi srpski izbori u periodu od 2012. do 2020. godine. Odnosno sve do dolaska Aljbina Kurtija na čelo prištinskih institucija, kada se svako glasanje Srba postavlja kao pitanje suvereniteta nazovidržave Kosovo.

Kurti ne poštuje dogovore

Osetili su to Srbi već početkom 2022. godine kada je Priština sprečila da se i na KiM održi referendum o promeni Ustava Republike Srbije jer, kako su tumačili Kurtijevi pravnici, "ustavni referendum  je manifestacija državnog i nacionalnog suvereniteta jedne zemlje". U tome, naravno, ima istine jer se suverenitet Republike Srbije po Rezoluciji 1244 formalno i dalje odnosi na južnu srpsku pokrajinu.

Da se pravilo iz 2012. godine odjednom više ne poštuje, samo nekoliko meseci posle referenduma pokazali su i opšti izbori u Srbiji, kada su Srbi sa KiM morali da prelaze u centralnu Srbiju kako bi ostvarili svoja prava u izbornom procesu.

I sada je srpska Republička izborna komisija donela odluku o osnivanju izbornih komisija za Prištinu, Peć, Goru, Kosovsku Mitrovicu i Gnjilane i, preko Kancelarije za KiM, obratila se misiji OEBS na KiM, na čijem čelu je Beogradu dobro poznati Majkl Devenport, nekadašnji ambasador Velike Britanije u Srbiji (od 2010. do 2013), a potom ambasador i šef delegacije EU u Srbiji (od 2013. do 2017).

Ciničan odgovor OEBS-a

Iz OEBS-a je stigao britanski ciničan odgovor da su obavestili prištinsku vladu i druge relevantne činioce o zahtevu za organizovanjem izbora, ali da im je za to potrebna podrška takozvanih kosovskih institucija. U saopštenju OEBS-a se ističe da su oni spremni na prikupljanje glasova "isključivo pod istim uslovima kao i ranije", odnosno "samo ako se obezbedi konsenzualno okruženje, ako imamo saradnju sa svim relevantnim vlastima na Kosovu i ako neophodnu bezbednosnu podršku garantuje kosovska policija".

Ovakav odgovor OEBS-a je nedvosmislena poruka Kolektivnog zapada da na Kurtija neće izvršiti nikakav pritisak kako bi poštovao uspostavljena pravila, već primenjivana na teritoriji KiM – iako je isti taj deo međunarodne zajednice donedavno jasno tražio da se izbori za institucije Srbije održe i na severu KiM i u enklavama.

U međuvremenu je, međutim, (nepotpisani) Briselski sporazum predvideo da "strane razviju normalne dobrosusedske odnose jedna s drugom, na bazi jednakih prava". Tako što će Srbima s Kosova i Metohije biti oduzeto pravo glasa u ostatku Srbije…