U sklopu pregovora o deeskalaciji krize na severu pokrajine koja je kulminirala odlukom Srba, da posle brojnih jednostranih poteza Prištine, izađu iz institucija, diplomatskim kanalima kruže brojni non-pejperi, pišu "Večernje novosti".
Posle francusko-nemačkog predloga za rešavanje kosovskog pitanja i platforme za formiranje Zajednice srpskih opština, koju je izradila NVO "Fridrih Ebert", pojavio se dokument međunarodnih eksperata sa formulom kako ZSO implementirati u prištinski ustav.
Prema navodima diplomatskih izvora, pomenuti tekst je pravni akt predloga predsedika Francuske Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca. Dokument, kao rešenje zastoja u formiranju ZSO predviđa usvajanje novog zakona kako bi obaveza Prištine, iz prvog briselskog sporazuma da osnuje ZSO, bila realizovana preko parlamenta, a ne vlade.
Taj zakon, kako predlažu eksperti, odnosio bi se na pravo svih opština na Kosovu i Metohiji da se udružuju, čime bi se izbegla "rampa", koju je "kosovski" ustavni sud stavio na Zajednicu srpskih opština da je neustavno da se prave monoetničke asocijacije.
Da za Srbe nije od najvećeg značaja način na koji će ZSO biti formirana, poručuju i sagovornici "Večernjih novosti", dodajući da već postoje svi elementi koji su predviđeni Briselskim sporazumom, a čiji je garant Evropska unija.
Brnabić: Priština je prekršila sve dogovore koji su postignuti
Premijerka Srbije Ana Brnabić je izjavila da navodni predlozi međunarodne zajednice da se razgovara o deeskalaciji situacije na severu KiM, među kojima se ističe zahtev o osnivanju ZSO, u okviru francusko-nemačkog plana za Kosovo, istakla je da je Briselski sporazum potpisan 2013. godine, da mora da se sprovede, a ne da se prenosi na druge sporazume.
"On je već dogovoren, potpisan i njegovu implementaciju garantuje Evropska unija. Ne možete da kažete Beograd je ispunio sve dogovore iz Briselskog sporazuma, a to što Priština nije ispunila, nije bitno, to nije fer. Ovde je na ispitu kredibilitet EU, potpis visokog predstavnika EU je na tom dokumentu", navela je premijerka.
Na pitanje da li ima prostora za dijalog u ovim okolnostima, Brnabić je istakla da prostor za dogovor ne vidi.
"Nisam optimista, ne znam kakav bi dodatni dogovor mogao da bude postignut, s obzirom na to da je Priština prekršila sve dogovore koji su ranije bili postignuti i da mi tražimo samo poštovanje tih potpisanih sporazuma. Znam da predsednik Vučić daje sve od sebe, znam da je u stalnoj komunikaciji sa Srbima sa KiM i da pokušava da nađe neko rešenje koje bi dalje osiguralo mir i stabilnost na našim prostorima".
Profesor međunarodnog prava i odnosa Bojan Milisavljević naveo je da je formula koju su za formiranje ZSO predložili međunarodni stručnjaci, da Priština donese novi zakon koji će omogućiti udruživanje opština na KiM, ne treba unapred odbacivati, ističući da je uslov za to da po tom novom zakonskom rešenju ZSO ima sve ono što je predviđeno Briselskim sporazumom.
"Svaki konstruktivan predlog je dobrodošao, naravno on mora da bude prihvatljiv za obe strane. Briselski sporazum, nažalost nije izvršen, i traga se za novim rešenjima. Ovaj predlog međunarodnih stručnjaka je samo deo kosovske slagalice. ZSO je važna za Srbe, a s druge strane, tu su i pitanja koja su važna za kosovske Albance.
"Amerika želi normalnu osobu na `Kosovu`"
Destruktivna politika Aljbina Kurtija dovela je do nezadovoljstva u Prištini, te se u toku jučerašnjeg dana albanska novinarka Kimete Beriša osvrnula na poteze premijera privremenih institucija u pokrajini. Beriša je izjavila da je Kurtijeva vlada nerealna, halucinantna, da je arogantna, kao i da SAD traže neku normalnu osobu na "Kosovu", jer je, prema njenim rečima, i Bela kuća počela da sumnja da su svi Albanci ludi. Kimete je na svom Fejsbuk profilu napisala da SAD i Brisel pokušavaju da pronađu nekog Albanca koji nije uzleteo.
"Problem nije u tome što 'Kosovo' ima propalu vladu, već što ima nenormalnu vladu. Abnormalna vlada Kurtija takmiči se s raketama, atomskim bombama i svetskim supersilama. Toliko su ludi da znaju pre Poljske ko je ispalio rakete na jedno selo u Poljskoj", istakla je albanska novinarka.
Najbolje rešenje je da se izbori u četiri opštine odlože
Aleksandar Rapajić iz Centra za zastupanje demokratske kulture, rekao je da je organizacija izbora veoma komplikovana, budući da ne postoje članovi opštinskih izbornih komisija na severu, pošto su podneli ostavke, ne postoji policija koja bi vodila računa o bezbednosti, a sudovi rade smanjenim kapacitetom, tako da bi i njihovo učešće u izbornom procesu bilo upitno.
Na pitanje da li je moguće ostvariti nameru prištinskih vlasti da se 18. decembra održe izbori u četiri srpske opštine na severu Kosova i Metohije, Rapajić je istakao da u situaciji sveopšte nesigurnosti, održavanje izbora bi samo po sebi predstavljalo još veći problem od onog koji trenutno postoji.
"Najbolje rešenje je da se glasanje odloži dok se dijalogom ne reši politička kriza na severu. Ukoliko se pak održi, pravno ne postoji cenzus koji bi odredio da li su legitimni. Da na njih izađe i pet građana oni su formalno legalni, ali ne bi imali suštinsku podršku naroda. Tako bi izabrani ’predstavnici’ bili zapravo problem, a ne rešenje", istakao je Rapajić, koji je i sam učestvovao u nadgledanju izbora.
Takođe, kako navodi, postavljaju se pitanja gde bi se postavile glasačke kutije, ko bi ih nadgledao, a na kraju krajeva ko bi učestvovao, budući da gotovo svi građani sa severa ne žele da učestvuju na izborima koje raspisuju institucije kojima ne veruju.
"Ukoliko bi Priština te izbore sprovela na silu, to bi izazvalo nove dodatne tenzije u ovom delu pokrajine", zaključio je Rapajić.