Najnoviji podaci studije koju su radili stručnjaci iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pokazali su da se Srbija nalazi među državama koje imaju najveću dnevnu potrošnju antibiotika u ovom delu Evrope.
Na prvom mestu je Turska, a slede Italija, Francuska i balkanske države na čelu sa Srbijom.
Predsednik Udruženja infektologa Srbije Tomislav Preveden kaže za Tanjug da zloupotreba antibiotika traje decenijama, a da je za vreme pandemije Kovida-19 u došlo do dodatne neracionalne potrošnje širom sveta, što za posledicu ima sve veću rezistenciju različitih bakterija na antibiotike.
"Svetska zdravstvena organizacija je klasifikovala pandemiju antimokrobne rezistencije u prvih 10 kritičnih pretnji po globalno javno zdravlje. Procenjeno je da će bez adekvatne prevencije, antimikrobna rezistencija odneti 10 miliona života godišnje do 2050. godine", rekao je on.
On dalje objašnjava da pojam neracionalne upotrebe antibiotika podrazumeva primenu antibiotika u okolnostima ili na način koji nije adekvatan, odnosno da se primenjuju kada se radi o virusnoj, a ne bakterijskoj infekciji, kod svake povišene temperature, "preventivno" kod teško obolelih da "ne bi dobili bakterijske infekcije".
"Takođe, neracionalna upotreba je i kada se antibiotici koriste u neadekvatnoj dozi, kada terapija traje prekratko, odnosno obustavlja se čim pacijentu bude bolje, što najčešće rade sami pacijenti, a ne kako je propisano ili kada se neopravdano produžava", rekao je Preveden.
Prema njegovim rečima posledice neracionalne upotrebe antimikrobnih lekova su dalekosežne i pogađaju sve oblasti medicine, a razlozi za to su od neinformisanosti populacije i očekivanja pacijenata da za svaku povišenu temperaturu dobiju antibiotik, do toga da je postala praksa da se za virusne bolesti daju antibiotici, čak i kada postoje antivirusni lekovi koji su efikasni.
Milioni ljudi ugroženo, neće imati čime da se leči
Preterana i neadekvatna upotreba antibiotika jedan je od najvećih zdravstvenih problema i procenjuje se da je više od 10 miliona ljudi ugroženo jer neće imati čime da se leči.
"To je jedan od trenutno najvećih javnih zdravstvenih problema i pandemija koja tinja već decenijama. Prekomerna upotreba antibiotika bila je tema i u UN. Radi se o velikom problemu koji neće moći da se zaustavi ako se svi ne uhvate u koštac. Ne postoji grana medicine koja neće biti pogođena", kaže zamenica direktora Infektivne klinike, Ivana Milošević.
Neracionalna upotreba antibiotika, kako kaže, potencira antimikrobnu rezistenciju, a sa njom najteže na kraj izlaze pacijenti na bolničkom lečenju.
"Svaki boravak u bolnici nosi rizik od bolničke infekcije, a upravo one su uzrokovane nulti rezistentnim mikroorganizmima koji su otporni na različite, maltene na sve klase antibiotika", navodi Miloševićeva, prenosi RTS.
Prema njenim rečima, bolnice su generatori multirezistentnih bakterija i drugih mikroorganizama koji se lako šire.
Najranjiviji su svakako pacijenti na intenzivnoj nezi zato što su to pacijenti sa brojnim venskim linijama, kateterima, veštačkoj ventilaciji…
"Pre svega moramo da apelujemo na ljude da nikako ne uzimaju antibiotike na svoju ruku. Prema nekim istraživanjima, do 2050. godine će samo od multirezistentnih infekcija umreti 100 miliona ljudi širom sveta", istakla je Miloševićeva.