Muškarac M.L. (73) ubio je u Paraćinu suprugu (71) oštrim predmetom. Drugi (54) je kod Kruševca ranio ženu za koju se pretpostavlja da mu je bila vanbračna partnerka, a potom ubio i svoju suprugu, da bi na kraju izvršio samoubistvo. Sin U.H. ubio majku (60) kod Peći, odsekao joj glavu i odneo je na tavan. A ove godine D.Č. (33) iz Šapca priznao je da je pre godinu dana ubio svoju babu (75), koja se vodila kao nestala, tako što ju je zadavio, da bi je zatim zakopao.
Ovo su samo neke od jezivih priča sa stranica crne hronike u kojima su glavne, uloge žrtvi pripale ženama.
Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, koji dočekujemo sa 27 izvršenih femicida, dr Vesna Stanojević iz Sigurne kuće za RT Balkan kaže da je nasilje u porastu.
"Od Nove godine ubijeno je 27 žena, što je izuzetno veliki broj. Prošle godine smo imali 23 ubijene žene. To nije neka velika razlika, ali svejedno je ogroman broj. a još nismo došli do kraja godine. Evo, naježim se na pomisao šta može još da se desi", istakla je ona.
Kako dodaje, broj korisnica sigurnih kuća je u porastu za 20 odsto.
"To su alarmantni brojevi, prema tome nasilja ima mnogo, i više nego prošle godine", napominje ona.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je pokrenulo kampanju "Stop femicidu!" sa ciljem da se ukaže na taj problem i da se pronađu načini da se on reši.
Ministar Tomislav Žigmanov rekao je da je femicid društveno zlo koje je neprihvatljivo.
"Kampanja 'Stop femicidu!' biće posvećena ženama žrtvama nasilja koje će se ohrabrivati da ga nadležnim institucijama odmah prijave. Radiće se na tome da i državni organi odgovornije pristupaju rešavanju tog problema", objasnio je Žigmanov i dodao da je pokrenuta inicijativa da se u izmenama Krivičnog zakonika u Srbiji femicid imenuje kao posebno krivično delo.
Radiće se i na tome, kako je naglasio, da se objavi popis žrtava femicida i da se ubuduće sačinjava registar nasilnika.
Advokat Jugoslav Tintor za RT Balkan komentariše ove inicijative.
"Što se tiče posebnog krivičnog dela, nisam siguran da to ima svoje opravdanje imajući u vidu jednakost pred zakonom i odredbe Ustava Srbije i da bez obzira što ta pojava zabrinjava, kod normiranja krivičnog zakonodavca, zakonodavac je vezan tim ustavnim okvirom koji ga obavezuje i ne možete na poseban i različit način da štitite nečiji život u zavisnosti od pola", rekao je naš sagovornik.
Tintor dodaje da nije upoznat sa efektima registra pedofila, sa kojim bi mogao da se uporedi ovaj registar počinilaca nasilja nad ženama.
"Važno je pratiti realizaciju tih evidencija i efekata koje postižu. Takođe, morala bi da se napravi klasifikacija dela, da se zna kog vida i stepena je nasilje. Mora se biti konsistentan i restriktivan u odnosu na to za koja krivična dela taj registar ima opravdanje", objašnjava advokat.
Kao rešenje navodi da bi sud mogao da reaguje rigidnije prilikom donošenja presuda.
"Reakcija pravosuđa kroz presudu je važna jer šalje poruku generalne prevencije, prijaviti slučaj je od najveće važnosti. Mislim da ima veliki broj krivičnih dela nasilja nad ženama za koje se nikad ne sazna, da je ta brojka kriminaliteta prilično velika", zaključio je Tintor.
Poručio je da naše društvo očekuje velika borba, jer nasilje nije problem koje se jednostavno i brzo rešava.
"Ovo je problem koji će se rešavati narednih godina, pa i decenija".