Srbija i Balkan
RT Balkan analiza: Šta se krije iza spekulacija da je Zoran Đorđević nepoželjan u Sloveniji
Slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova se zavilo u muk uz šturo saopštenje da ne komentariše postupke izdavanja agremana šefovima diplomatskih misija u Republici Sloveniji
Slovenija je odbijanje dodele agremana kandidatu za ambasadora Srbije u Sloveniji Zoranu Đorđeviću tempirala u najgorem mogućem trenutku – usred srpske političke kampanje za predstojeće parlamentarne izbore.
Ne očekuje se da će službena Ljubljana odobriti kandidata Srbije Zorana Đorđevića za ambasadora u Sloveniji, to je vest koju je prvo objavilo provladino "Delo". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije želeo da komentariše izveštaj ljubljanskog lista pre nego što stigne zvanično obrazloženje formalnih razloga za takvu odluku Slovenije.
Slovenačka diplomatija koju vodi ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon agreman kandidatu za ambasadora obično potvrdi u roku od šest do osam nedelja od trenutka kada neka država podnese zahtev, izuzev kada ima rezervi oko izdavanja saglasnosti.
Srbija je, prema saznanjima "Dela", još 8. avgusta zvaničnim kanalima podnela molbu, ali je službena Ljubljana odbila da da saglasnost za imenovanje Đorđevića za novog ambasadora Srbije. O saglasnosti su odlučivale nadležne institucije, od slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova, policije, pravosudnih organa do obaveštajno-bezbednosne službe (SOVA).
Prema saznanjima "Dela", u tom lancu odlučivanja jedna od njih izrazila je formalnu rezervu, čime je poništena šansa da Đorđević, koji trenutno obavlja funkciju v. d. direktora "Pošte Srbije", a koji je kao član vladajuće Srpske napredne stranke u prošlosti, između ostalih, obavljao i funkcije ministra odbrane i ministra rada - postane ambasador u Sloveniji.
Slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova se povodom ovog pitanja zavilo u muk uz šturo saopštenje da ne komentariše postupke izdavanja agremana šefovima diplomatskih misija u Republici Sloveniji. Ljubljanski mediji prenose da je u Srbiji odbijenica Đorđeviću protumačena kao udar na Aleksandra Vučića i pomoć opoziciji, a samim tim indirektno i kao mešanje u unutrašnje stvari zemlje.
Vučić je tim povodom izjavio da su mu bezbednosne službe rekle da srpski biznismen Dragan Šolak (koji je vlasnik portala N1 i operatera Telemaks preko prezadužene Junajted grupe) navodno uticao na donosioce političkih odluka u Sloveniji; na marginama posete vojnom aerodromu u Batajnici, Vučić je dodao da mu se čini nemogućim da bi jedan tajkun mogao da ima takav politički uticaj.
U međuvremenu, slovenački portal "Prava" podseća da Šolak preko slovenačke grupe "Telemaks" i portala N1 na slovenačkom jeziku ima veliki uticaj ne samo na medije i javno mnjenje, nego i političke odlučioce u Ljubljani. Isti portal ističe da su podaci o poslovanju Šolakove "Junajted grupe" više nego šokantni, jer je "ukupan dug ove kompanije veći od četiri milijarde evra, tačnije 4.352.482.000,00 evra". Jasno je da su ova i slične kompanije veoma zavisne od volje vlasti u državama u kojima posluju, posebno kada su u pitanju kablovski operateri.
Nema sumnje da ovaj diplomatski zaplet negativno utiče na odnose dve zemlje, konstatuju pojedini slovenački mediji uz upozorenje na princip reciprociteta koji važi i u međunarodnim odnosima. Slovenačke diplomate su na to očito zaboravile kada su usvojile "neprijateljski potez prema Srbiji" s obzirom da takvi potezi po pravilu nailaze na sličan odgovor suprotne strane.
To u praksi znači da bi slovenačka vlada mogla da se suoči sa sličnim problemima kada sledeći put pokuša da promeni ambasadora u Srbiji. Zato bi mogla da ostane bez ambasadora u Srbiji koja je za Sloveniju važna i kao tržište na kome su prisutne brojne slovenačke kompanije, što kroz direktne investicije, što kroz izvoz robe, upozoravaju pojedini slovenački mediji i preduzetnici.
Kao primer navode najbogatijeg slovenačkog tajkuna Igora Laha koji je uvećao svoje prihode ne samo zahvaljujući vlasništvu nad fabrikom stakla "Hrastnik", nego i kroz prošlogodišnju kupovinu Fabrike stakla u Paraćinu, gde je posle štrajka svojih nezadovoljnih radnika u Sloveniji dobio visokokvalifikovane srpske radnike za upola nižu cenu. Ujedno može dugoročno da računa i na znatno niže cene energenata koje Srbija dobija od Rusije, a kojih se Slovenija kratkovido odrekla.
Sa druge strane, Slovenija računa da je važna za Srbiju ne samo zbog investicija u srpsku privredu nego i zbog podrške ulasku u Evropsku uniju. Da se tu možda radi o "računici bez krčmara" ukazuje činjenica da je zvanični Beograd, uprkos podršci koja mu je nasušna od strane članica EU, spreman da brani svoje nacionalne interese i tako što je hrvatskog diplomatu koji je navodno pokušao da vrbuje srpske državljane za obavljanje obaveštajne delatnosti, proglasio za nepoželjnu osobu.
Sve to liči na najavu novih, loših vesti i za slovenačku privredu i prezadužen nacionalni budžet Slovenije. Bez ambasadora Srbije u Sloveniji, neizvesna je i dalja sudbina nekih projekata koji su od vitalnog interesa za vladu u Ljubljani. Jer, baš u trenutku kada je izbila "afera Đorđević", procurila je vest da Mađarska, Slovenija i Srbija nameravaju da formiraju platformu za razmenu električne energije, što je najavila ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović posle sastanka sa mađarskim kolegom Peterom Sijartom.
U slovenačkim diplomatskim krugovima sada upozoravaju da bi i taj projekat zbog poteza Golobove vlade mogao da završi "na ledu". Naime, ukoliko će Srbija u Sloveniji imati niži nivo diplomatskih predstavnika tako što bi sve poslove obavljao otpravnik poslova srpske ambasade u Ljubljani, ne bi bilo neočekivano da takvi projekti ostanu "u fioci", što bi Sloveniju zabolelo mnogo više od eventualnih diplomatskih nota.
