Migranti opet brže prolaze Balkanskom rutom, jer stvar kontrolišu dobro organizovane krijumčarske bande koje dominiraju severom Srbije, piše nemački list "Velt", a prenosi "Dojče vele".
Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer, na poziv mađarskog kolege, danas obilazi Reske, pogranično mesto naspram Horgoša. Dolazeći sa "brutalne" Balkanske rute, migranti tu bez problema zaobilaze mađarsku žičanu ogradu.
"Put kroz bivšu Jugoslaviju je glavna ruta na putu ka EU. Godinama tamo raste broj neregularnih prelazaka granice. Većina migranata hoće u Nemačku", navodi konzervativni list.
U tekstu se ocenjuje da je Srbija "čvorište" i podseća se da je Beograd, posle pritiska Brisela, uveo vize za Burundim, Kubu, Tunis i Indiju kako građani tih zemalja ne bi više preko Srbije ilegalno ulazili u EU.
Ljudi iz Turske i dalje mogu da putuju u Srbiju bez viza. Turski građani su u poslednje vreme najveća grupa tražilaca azila u Nemačkoj.
"Poslednjih godina se najveća koncentracija migranata beleži u Srbiji", kaže Laura Lungaroti, koordinatorka za Zapadni Balkan iz Međunarodne organizacije za migracije UN.
Prema njenim rečima, ranije su migranti u proseku ostajali zaglavljeni na Zapadnom Balkanu po tri meseca, danas se tamo zadržavaju u proseku samo sedam dana.
"To pokazuje da je većina putovanja ekstremno dobro organizovana, najverovatnije od strane trgovaca belim robljem i krijumčara", tvrdi Lungaroti.
List navodi da su se na severu Srbije etablirale krijumčarske bande, o čemu informacije imaju i nemačke bezbednosne službe.
"U ovoj oblasti kampuju hiljade migranata u nadi da će preći granicu ka Mađarskoj. Neki idu zaobilaznicom preko Rumunije", ističe se u tekstu.
U Mađarskoj se praktično nikome ne dozvoljava da podnese zahtev za azil, zbog čega je Brisel pokrenuo postupak protiv Budimpešte.
"Premijer Orban propagira priču da EU svojom mlakom politikom priziva migracije, a da se samo on stara za red u Evropi. Sa druge strane, ove godine je 1.468 krijumčara ljudi pušteno iz mađarskih pritvora, navodno zbog pretrpanih zatvora. Uz samo jedan uslov, da počinioci u roku od 72 sata napuste zemlju", beleži "Velt".
Migranti mnogo rizikuju na Balkanskoj ruti, maloletnici govore o lošem tretmanu od strane policije, elektro-šokovima, udarcima, kao i seksualnom zlostavljanju od strane krijumčara.
"Mnogi ljudi se okreću krijumčarima jer nažalost nema dovoljno legalnih puteva da se stigne do Evrope", kaže Lungaroti. Dodaje da granične ograde ne rešavaju problem, već ljude daju u ruke krijumčarima.