Predsednica Ustavnog suda Severne Makedonije Dobrila Kacarska, izjavila je da ne postoji zakonska prepreka da se bugarska manjina uključi u Ustav Severne Makedonije.
Kacarska je, u intervjuu za bugarsku televiziju Nova, naglasila da je Severna Makedonija multietnička zemlja i da svi građani imaju jednaka prava bez obzira na etničku pripadnost.
Ona je podsetila na slučaj udruženja "Radko", koje se zalaže za očuvanje bugarskog identiteta u Severnoj Makedoniji i koje se, uprkos početnim negativnim presudama, uspešno registrovalo nakon žalbe Evropskom sudu za ljudska prava.
Izjava Kacarske je u suprotnosti sa stavovima najveće makedonske opozicione stranke VMRO-DPMNE, koja se protivi uključivanju Bugara u Ustav, navodi sofijska televizija.
Za usvajanje ustavnih promena neophodna je dvotrećinska većina, a ubeđivanje opozicije ne ide glatko, s obzirom da najveća opoziciona partija VMRO-DPMNE smatra da su ustavne promene štetne po nacionalne interese.
Ustavne promene neophodne su kako bi Severna Makedonija, shodno sporazumu sa Bugarskom, načinila naredni korak u procesu evrointegracija. Ključna tačka menjanja makedonskog ustava je uključivanje Bugara kao konstitutivnog naroda.
Bugarska je, već godinama, jedina prepreka početku pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom, iako su dve države 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji.
Sofija smatra da je pre početka pregovora potrebno "rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet".
Tako Bugarska tvrdi da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao "pisana regionalna forma bugarskog jezika".