Albanske zastave u Preševu i Bujanovcu: Šta kaže zakon, a šta Albanci?

Oni koji su danas imali priliku da se prošetaju centrom Bujanovca ili Preševa, mogli su da budu malo zbunjeni i da se zapitaju u kojoj državi se zapravo nalaze. Naime, kako prenose lokalni mediji, zastave Albanije vijore se na zgradama opština Bujanovac i Preševo povodom Dana zastave – nacionalnog praznika Albanaca. Albanske zastave su istaknute još u ponedeljak uveče, dan ranije, zato što su čelnici obe opštine otputovali na proslavu praznika u Tiranu, prenose "Bujanovačke".

Kako podseća portal, prethodnih godina je predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifi 28. novembra lično postavljao zastavu Albanije na balkonu zgrade Opštine, što bi aplauzom pozdravili albanski odbornici okupljeni ispred, međutim taj ritual je ove godine izostao i zastava je okačena sinoć.

Albanska zastava je postavljena pored zastave Evropske unije i državne srpske zastave, a istaknuta je i na zgradi Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) u Bujanovcu.

I predsednik opštine Preševo Šćiprim Arifi istakao je juče zastavu Albanije na zgradi Opštine Preševo, a pre toga je poručio da je postavlja već sedmi put i zahvalio se svima koji mu pružaju podršku, tražeći da podrška ne izostane i u budućnosti, prenosi portal "Bujanovačke".

Kamberi: Diskriminatorni zakoni

Kandidat za narodnog poslanika iz Bujanovca i šef Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaip Kamberi poručio je, povodom Dana nezavisnosti Albanije, da su Albanci jedini narod na Zapadnom Balkanu koji se kažnjava zbog isticanja nacionalne zastave i da to mora da prestane.

"Ovaj praznik najviše osećaju Albanci 'Preševske doline', u kojoj se čak i zbog mahanja albanskom zastavom suočavate sa posledicama jer je zakonom zabranjeno da ističemo zastavu, ali to nas nije nateralo da se predamo", navodi Kamberi.

"Danas, više nego ikad, treba da dignemo glas i zahtevamo više slobode i jednakosti, da ovakvi diskriminatorni zakoni više ne postoje", naveo je Kamberi.

Zakon: Nacionalni simbol i znamenje ne mogu biti identični sa simbolom i znamenjem druge države

Jedan od "diskriminatornih" zakona koji smetaju Kamberiju je Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne, u kome se u članu 8. propisuje način isticanja simbola druge države.

"Grb, odnosno zastava strane države mogu se isticati u Republici Srbiji samo uz grb, odnosno zastavu Republike Srbije, osim ako potvrđenim međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno", navodi se u Zakonu.

Štaviše, član 41. stav 3 predviđa da će se pravno lice kazniti novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara "ako istakne grb ili zastavu strane države u Republici Srbiji bez isticanja grba, odnosno zastave Republike Srbije, osim ako potvrđenim međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno".

Ne treba zaboraviti ni Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina koji, nasuprot onome što tvrdi poslanik Kamberi, propisuje da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo izbora i upotrebe nacionalnih simbola i znamenja (član 16), ali da "nacionalni simbol i znamenje ne mogu biti identični sa simbolom i znamenjem druge države".

U članu 22 b se predviđa da će se novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniti pravno lice koje "kao simbol i znamenje nacionalne manjine, službeno, odnosno javno predstavlja, ističe ili koristi simbole i znamenja druge države". Osim toga, kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Neograničeno pravo korišćenja nacionalnih simbola

Kamberi je u prošlom mandatu predložio izmenu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, a jedan od zahteva je bio "neograničeno pravo korišćenja nacionalnih simbola". On je tražio izmenu pomenutog člana 16. stava 2 tog zakona kojim se zabranjuje upotreba nacionalnih simbola ako su identični simbolima druge države.

Kamberi je tom prilikom pozvao na "uklanjanje prepreka za korišćenje simbola, s predlogom da se simboli manjina službeno i slobodno koriste tokom cele godine u institucijama lokalne samouprave i državnim organima u svim opštinama u kojima je jezik manjine službeni jezik", prenele su "Južne vesti".

Njegov predlog o izmeni Zakona podržali su poslanici Enis Imamović i Selma Kučević iz SDA Sandžaka, kao i nezavisni poslanik Aleksandar Olenik.

Albanci odbijaju da u bilo kom detalju promene nacionalne simbole, pozivajući se na Ustav Srbije, koji im, kako tumače, garantuje upotrebu sopstvenih simbola. U Ustavu Srbije se, podsetimo, u članu 79. ističe da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na upotrebu svojih simbola na javnim mestima, što im za sada, koliko vidimo, niko ne uskraćuje. 

Zbog isticanja albanske zastave policija godinama unazad podnosi prekršajne prijave protiv čelnika opština, predsednika Nacionalnog saveta Albanaca, službenika i direktora javnih ustanova, koji su kažnjavani novčano za kršenje zakona.