Sa Obradom Kesićem, američkim Srbinom koji je godinama glasao za Demokratsku stranku, bio član tela te stranke u Kongresu, a sada glasa za republikance i Donalda Trampa, Ljiljana Smajlović je razgovarala o položaju Srba u SAD, bombardovanju Jugoslavije, sukobu u Ukrajini, ali i izborima i najnovijim dešavanjima u BiH i Republici Srpskoj.
Govoreći o uticaju Srba na američku politiku, Kesić je podsetio da su u vreme Hladnog rata američki Srbi imali veliki uticaj i bliske veze sa strankama, naročito demokratama, da bi vremenom taj uticaj izbledeo.
Srbi su imali vodeće mesto među "zarobljenim narodima", istočnoevropskim zemljama koje je "zarobio" komunizam. Devedesetih se preko noći sve promenilo i Srbi se nisu snašli. Imali smo vladu koja se u SAD predstavljala kao nacionalistička, ali nije imala podršku srpskih Amerikanaca. Srbi u SAD su na vlast u Beogradu gledali kao na komunističku i nije bilo koordinacije srpske zajednice u SAD i vlasti u Srbiji, rekao je Kesić.
Nakon 5. oktobra srpska zajednica je počela otvorenije da govori o svom poreklu i koristi svoj uticaj koji je bio toliki da je koštao pobede Ala Gora, Klintonovog potpredsednika, na predsedničkim izborima.
Kada je reč o bombardovanju Jugoslavije 1999. godine, Kesić se, sticajem okolnosti a i činjenice da je bio jedan od istaknutijih Srba u SAD i blisko povezan s demokratama, našao na sastanku s tadašnjim predsednikom Bilom Klintonom i od njega tražio prekid bombardovanja.
U razgovoru sa Ljiljanom Smajlović istakao je tri utiska sa tog sastanka: Klinton je na sastanak došao s limenkom dijetalne koka-kole, koju je pijuckao sve vreme, dok ostali nisu bili ponuđeni ni vodom.
Isto tako, rekao je Kesić, predsednik SAD je više puta bio iskreniji i otvoreniji nego što je možda trebalo. Bio je šokiran brojem izbeglica u Srbiji, jer nije bio obavešten da su Srbi živeli u BiH, Hrvatskoj, na KiM.
Iako su predstavnici Srba lobirali da se prekine s bombardovanjem, Klinton ih je odbio svestan da bi, ako naprave pauzu, Evropa odustala od daljeg bombardovanja SRJ. "Ako je potrebno, bombardovaćemo sve dok ne dobijemo ovaj rat", rekao je Klinton.
Kesić se osvrnuo i na priče o kopnenoj invaziji na SR Jugoslaviju iz Mađarske, rekavši da je ta ideja potekla od Engleza, ali da se od nje odustalo.
"Svet se promenio u odnosu na devedesete", kaže Kesić. Srbi su od favorita "opkoljenih naroda" došli u rang sa nacistima i fašistima da bi sada Srbija postala ključni deo bezbednosne politike EU.
Govoreći o Rusima u Vašingtonu u trenutku specijalne vojne operacije u Ukrajini, Kesić je rekao da se Amerikanci ne plaše toliko Rusa koliko da izgube dominaciju nad svetom.
Alternativa "Amerika na prvom mestu" menja njihovu spoljnopolitičku koncepciju da budu lider slobodnog sveta i to ih čini nervoznim, rekao je on.
Rat u Ukrajini je ojačao međunarodnu poziciju Srbije, rekao je Kesić. Uveren sam u to. Od samog početka ljudi su govorili da Srbija ne može da sedi na dve stolice, da će biti svega i svačega, a evo, 200 dana kasnije, i dalje smo u istoj situaciji, dodao je.
Osvrnuvši se na svoj izlazak iz redova demokrata, Kesić je ispričao da je izborna trka unutar Demokratske stranke tokom 2016. bila nameštena, da je podržao Bernija Sandersa u kampanji protiv Hilari Klinton, te da je nakon pobede Donalda Trampa odmah unutar Demokratske stranke nametnuta teza da njega kontroliše Putin.
Zato sada podržavam republikanske kandidate i glasao sam za Trampa, rekao je on.
Kesić se u emisiji "Relativizacija", kao predstavnik RS u SAD, osvrnuo i na izbore i dešavanja u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj.
Prema njegovom mišljenju, dešavanja posle izbora u RS, optužbe za izborne krađe i prevare bili su klasični pokušaj da se izvede ulična revolucija, ali je miting vladajuće stranke bio jedan od faktora koji je ubedio međunarodnu zajednicu da ne rizikuje.
Odstupanje od Dejtonskog sporazuma i unitarizaciju BiH nikada nećemo prihvatiti jer bi to značilo nacionalnu državu Bošnjaka, poručio je Kesić u prvoj emisiji "Relativizacija" na RT Balkan.