Bivši sudija "Ustavnog suda" Kadri Krieziu kaže da je osnivanje Zajednice srpskih opština nužno zlo koje će utrti put samoproglašenom Kosovu ka članstvu u međunarodnim organizacijama, ali da je konačna odluka na "Ustavnom sudu", prenosi Teve1.
"Zabrinuti smo, ali će ZSO, na osnovu međunarodnih garancija, otvoriti put Kosovu da se integriše u međunarodne mehanizme, kao što su Interpol, OEBS, Savet Evrope, UN i tako dalje. Glavni teret je na Ustavnom sudu, koji će doneti konačnu odluku", poručuje Krieziu, dodajući:
"Ako se smatra da postoji neka odredba koja je u suprotnosti sa Ustavom, ZSO mora pasti. Radiće se na profesionalan i politički način, jer se radi o integraciji jedne posebne institucije na Kosovu."
Krieziu dodaje da će na osnovu nacrta koji je objavio bivši glavni inspektor komore za poslovanje takozvanog Kosova, ZSO imati specifičnu lokalnu vlast sa nekim nezavisnim ovlašćenjima, koja su takođe garantovana dokumentom koji kosmetski Albanci nazivaju ustavom i sa Ahtisarijevim planom.
"To je specifična institucija u kojoj je nadležnost ili državna vlast opštinska vlast. Na osnovu mog uverenja, to se zove autonomija ili samouprava. Sve ove ideje znače da će srpska manjina upravljati sa četiri glavna resora lokalne samouprave, privredom, kulturom, obrazovanjem i urbanizmom. Smatram to posebnim ovlašćenjima", navodi Krieziu, ističući:
"Ali karakter ove vlasti je da je to specifična, posebna lokalna vlast sa nezavisnim ovlašćenjima za manjine, što je zagarantovano Ahtisarijevim panom i našim Ustavom, zasnovanim na pozitivnim zakonima, kao što su Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o međunarodnoj samoupravi. Odnosi sa opštinama, gde je u preambuli predviđena i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi."
On izražava zabrinutost koja je, prema njegovim rečima, upućivanje na rezoluciju 1244, na preambulu statuta, kao i pozivanje strana na arbitražnu komisiju u slučaju neslaganja između privremenih prištinskih institucija i "udruženja" (kako naziva ZSO, pokušavajući da je svede na urduženje građana bez ovlašćenja).
"Dileme su u vezi sa Rezolucijom 1244 i arbitražnom komisijom, što se mora uraditi ako lokalna vlast ikada bude u sukobu sa centralnom vlašću. Objasnio sam da je Rezolucija 1244 proizvela dve misije: civilna misija koja se zove Unmik, koja ima zadatak da uspostavi državnu upravu, i vojna misija Kfor, koja je aktivna jer ima zadatak da štiti mir i teritorijalni integritet Kosova," kaže Krieziu, premda nije jasno gde konkretno u Rezoluciji 1244 piše da Kfor ima zadatak da štiti teritorijalni integritet nepriznate države.
Kako će to biti objašnjeno zavisi, kaže, od onih koji su osmislili ovaj nacrt statuta. Prema njegovom mišljenju oni treba da pokažu šta znači Rezolucija 1244 i šta znači arbitražna komisija.
Prema njegovim rečima, garancija evroameričkog predloga je da će statut ZSO ići na ocenu Ustavnom sudu, a napominje da su na istom radili francuski, nemački, američki i albanski pravni fakulteti.
"Ovaj nacrt ima svoju glavnu osnovu u sporazumu iz 2013. To je kumulativni proizvod četiri nacrta na kojima su radili francuski, američki, nemački i albanski pravni fakulteti. Ovaj nacrt je definitivan i onda će ukazom premijera ići na Ustavni sud da donese konačnu presudu. Nijedna institucija ili mehanizam koji je stvoren na Kosovu ne sme da bude u sukobu sa ustavom ili zakonima koji postoje na Kosovu. To je crvena linija koju treba spomenuti međunarodnom faktoru", zaključuje Krieziu.