Radovi na jednom od najprepoznatljivijih simbola Starog sajmišta koji su počeli u julu prošle godine, Centralnoj kuli, uskoro će biti završeni i to je samo prvi od objekata nekadašnjeg nacističkog logora na kojem će se raditi, rekla je v.d. direktora Memorijalnog centra Staro sajmište Krinka Vidaković Petrov.
U organizaciji ove ustanove, osnovane pre nešto više od godinu dana, danas je počeo trodnevni naučni skup "Logor na Sajmištu 1941-1944" koji se održava u Narodnoj biblioteci Srbije.
"Sajmište je najveći nacistički logor na teritoriji današnje Srbije kroz koji je prošlo 40.000 zatvorenika, a 17.000 njih je ubijeno. Iako imamo vrlo konkretnu sliku logora na osnovu prethodnih istraživanja, ima još mnogo aspekata koje treba istražiti i zbog toga su nam naučnih skupovi poput ovog veoma značajni", istakla je Vidaković Petrov na otvaranju.
"Jevrejski logor Zemun", kasnije "Prihvatni logor Zemun", nalazio se u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, na teritoriji ustupljenoj nacističkoj Nemačkoj koja je osnovala krajem 1941. logor na beogradskom Sajmištu i upravljala njime.
Njegov komandant bio je SS potporučnik Herbert Andorfer tvrdokorni nacista kojeg su njegovi saborci opisivali kao besprekornog, pouzdanog i lojalnog, podsetio je u svom predavanju prof. dr Valter Manošek sa Univerziteta u Beču. Andorfer je sa svojim ađutantom u posebnim kolima redovno pratio kamion dušegupku, specijalno monstruozno vozilo u kojem su gasom ubijani Jevreji koji su dovođeni na Sajmište. Bilo je to u poslednjoj fazi "rešavanja jevrejskog pitanja" u okupiranoj Srbiji, u proleće 1942. godine. Procenjuje se da je više od 6.000 Jevreja ubijeno na ovaj način.
Manošek je u svom predavanju naveo da je dušegupka, u koju je moglo da stane između 50 i 80 ljudi, vozila dva puta dnevno svakoga dana osim nedelje. Žrtve su ispočetka u nju ulazile misleći da ih transportuju na neko manje užasno mesto od "Jevrejskog logora Zemun" u kojem se dobijalo oko 80 grama hrane dnevno, gde se spavalo na golom betonu, a bolesni padali tamo gde su se zatekli.
Krajem maja 1942. godine, "jevrejsko pitanje" u okupiranoj Srbiji je rešeno, a već naredne godine Andorfer je na novom zadatku u Italiji.
Mnogo godina nakon završetka Drugog svetskog rata, 1968, sud u Dortmundu pokrenuo je postupak protiv Andorfera zbog saučesništva u ubijanju 6.400 Jevreja u Beogradu. Osuđen je na svega dve i po godine zatvora, pa je poslednje decenije života proveo na slobodi i u miru. Umro je početkom 2008. godine.
Andorfer je jedan od ne malog broja nacista koji su izvedeni pred sud i osuđeni na veoma blagu zatvorsku kaznu ili čak pomilovani. Posebnu opasnost predstavlja i posleratna interpretacija istorijskih događaja koji dobijaju nova tumačenja i novi kontekst koji ne odgovara činjenicama.
Na to je prvog dana naučnog skupa ukazao dr Lorens Vajnbaum koji je govorio o "iskrivljavanju Holokausta" navodeći tri pojma koje je u vezi s tim skovao Majkl Šafir, a koji bliže određuju ovu pojavu.
"Prvi je selektivno negiranje, gde možete čuti argument da se Holokaust desio, ali ne u mojoj zemlji, kakav sam ja čuo od jednog rumunskog zvaničnika. Zatim imate stav 'nismo mi učestvovali, to su radili Nemci', a primer za to su Poljaci. Postoji veliki broj studija koje, oslanjajući se na istorijske činjenice, ukazuju da su Poljaci učestvovali u donošenju antijevrejskih zakona, ali i u njihovom sprovođenju", naveo je Vajnbaum.
Poljaci umanjuju broj onih koji su direktno učestvovali u Holokaustu, a uvećavaju broj onih koji su pomagali Jevrejima, dodao je on.
"Konačno, tu je i komparativna trivijalizacija, poređenje stradanja Jevreja sa drugima, izjednačavanje, na primer, žrtava nacizma i totalitarizma čime se zamagljuje razlika između njih. Tako, na primer, imate u Evropi nedavno ustanovljen dan sećanja na žrtve totalitarizma, posvećen i žrtvama Holokausta i staljinizma, čime se ne uvažavaju razlike između njih", napomenuo je Vajnbaum.