Srbija i Balkan
Srce u Tirani, novčanik u Beogradu
Albanci rade u lokalnoj samoupravi, prosveti, sudstvu, policiji, zdravstvu, a najsvežiji primer je zapošljavanje zdravstvenih radnika koji su bili angažovani tokom pandemije kovida 19: od 43 zaposlenih 25 su Albanci, kaže Nenad Mitrović, direktor Koordinacionog tela za Bujanovac, Medveđu i Preševo
Sve češće se mogu čuti lideri albanskih partija sa juga Srbije kako se pozivaju na "prijatelje" iz Albanije koji pomažu jug Srbije. Tu pomoć osim udžbenika na albanskom jeziku stanovnici Preševa, Bujanovca i Medveđe do sada nisu imali prilike da vide.
Najnoviju odluku gradonačelnika Tirane da finansira gradnju fiskulturne sale sa 550.000 evra u školi koju pohađaju samo albanska deca pozdravili su Albanci, iako je od početka godine najavljivano da će navodno Albanija za svoje na jugu Srbije uložiti tri miliona evra.
Gotovo na svakoj sednici skupštine opštine, kao i u brojnim izjavama lidera Albanaca, stalno se potencira da Albanci ne rade u državnim institucijama, te da su diskriminisani na sve načine, pa se zato okreću Albaniji i očekuju pomoć od njih.
Podaci sa terena pokazuju, međutim, drugačije - Albanci sa juga Srbije ideale traže u Albaniji, ali novčanike pune u Srbiji.
"Albanci rade u lokalnoj samoupravi, svi oni primaju platu iz budžeta Srbije, rade u prosveti, sudstvu, policiji, zdravstvu, a najsvežiji primer je zapošljavanje radnika koji su bili angažovani u zdravstvenim ustanovama tokom pandemije kovida 19. Od 43 zaposlenih, 25 su Albanci", kaže Nenad Mitrović, direktor Koordinacionog tela za Bujanovac, Medveđu i Preševo.
Prema njegovim rečima, Tirana stalno ucenjuje Albance da budu jedinstveni, što u praksi i nije tako jednostavno-očigledno je da tog jedinstva nema.
"Ideale drugih zemalja ne možemo sprovoditi kršenjem zakona zemlje u kojoj živimo što se manifestuje pokušajem promene imena škole u Biljači, koja bi prema inicijativi Albanaca, koju su njihovi poslanici izglasali u skupštini Bujanovca, umesto imena Desanke Maksimović trebalo da nosi ime albanskog pisca Ismaila Kadarea. Takva inicijativa ima za cilj samo da se dokaže da se nešto radi, a svi su svesni da Ministarstvo prosvete takvu promenu neće dozvoliti", kaže Mitrović.
Zaposleni u školi u Biljači ne žele da pričaju o promeni imena, a direktor je, kako kažu, godinama trpeo pritiske, ali je sam rekao da neće dozvoliti tako nešto dok god ima i jednog srpskog deteta u nastavi.
Činjenicu da od 1. septembra ovu školu više ne pohađaju Srbi iskoristili su albanski političari i pokrenuli priču koja čeka odluku Ministarstva prosvete.
