Intelektualke o SPC i rodnoj ravnopravnosti: Zašto nas vladike ne pozivaju na ginekološke preglede

To što na konferenciji u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji "Crkva i društveni položaj žena" nije bilo nijednog predstavnika crkve, pa čak ni teologa, da kaže reč-dve na ovu temu, koliko god čudno, već je postalo uobičajeno. To su ona javna suđenja bez osuđenog.

Kao što je uobičajeno i da kada se kaže "crkva" misli se samo na Srpsku pravoslavnu crkvu, iako u našoj zemlji deluju i druge hrišćanske crkve od kojih bar jedna, Rimokatolička, nikako nije beznačajan faktor u oblikovanju društvenog položaja žena. 

Bizarnosti su, ovog puta, u onome što se zamera SPC kada su u pitanju rodna ravnopravnost i položaj žena. A glavne zamerke su što ne poziva na ginekološke preglede, samo "deklarativno" osuđuje femicid i što mrzi žene. 

Tako je, na primer, potpuno nedopustivo, prema mišljenju istoričarke i profesorke Filozofskog fakulteta Dubravke Stojanović, što srpska crkva vrlo retko učestvuje u akcijama podizanja svesti o prevenciji karcinoma grlića materice od kojeg u Srbiji umire veliki broj žena.

Krajnje je vreme da se i naše vladike pojave na posterima "Stop raku grlića materice", a patrijarha da vidimo u spotu u evropskoj nedelji borbe protiv ove bolesti kako poziva žene na preventivne preglede.

Jer ko će ako ne crkva da se bavi prevencijom raka u našoj zemlji. Dok se lekari budu molili Bogu da stopa oboljevanja žena od karcinoma konačno prestane da raste, SPC neka govori o važnosti redovnih ginekoloških pregleda.

SPC reagovala na snimak Porfirija: Dobar dan, dobra ženo! - Otkud ti znaš da sam ja dobra?

Osim što zamera srpskoj crkvi izostanak iz kampanja iz oblasti javnog zdravlja, profesorka Stojanović ukazala je i da SPC samo deklarativno osuđuje femicid, dok "izostaje realno angažovanje protiv rodno zasnovanog nasilja". 

"Deklarativnu osudu" baš ove tragične pojave u našem društvu, čuli smo sa najvišeg mesta u crkvi - od patrijarha Porfirija koji je u oktobru prošle godine u posebnom saopštenju za javnost najoštrije osudio svako nasilje nad ženama napomenuvši da su "za hrišćane naše majke i žene i sestre svetinja, nezamislivo je i bolno nasilje nad njima". 

Profesorka Stojanović nije obrazložila šta bi bilo realno angažovanje crkve u na suzbijanju rodno zasnovanog nasilja, osim što je konstatovala da crkva "samo deklarativno" osuđuje ubistvo, a ne radi ništa da ga spreči. Nadamo se da nije došlo vreme da sveštenicima prepustimo sprovođenje istrage, donošenje kaznenih mera ili nadzor nad nasilnicima. Ne bi valjalo da nam policajci i sudije budu besposleni, pa ni psiholozi specijalizovani za rad sa žrtvama. Može im pasti na pamet da, ne daj Bože, odu na liturgiju i čak celu odstoje u crkvi.

No, tu nije kraj zapažanjima o tome na koje sve načine srpska crkva unazađuje žene u ovom društvu. U skladu sa svojim "mizogenim kontinuitetom", kako je primetila nezavisna istraživačica u oblasti studija roda Tamara Ivančević, SPC "ozbiljno ugrožava seksualna i reproduktivna prava žena u Srbiji". Jer "narativ SPC je da je vrednost žene samo u njenoj ulozi da rađa", primetila je "istraživačica".

Mediji nisu preneli ni u jednom od dostupnih izveštaja sa ove konferencije, nalaze "nezavisne istraživačice" koja se sigurno posvetila dubinskom istraživanju podataka i činjenica iz kojih je izvukla tako krupan zaključak kao što je taj da srpska crkva "ozbiljno" ugrožava seksualna i reproduktivna prava žena u Srbiji. Baš ni slova nema o tome.

Vladika Teodosije: Molitva Presvetoj Bogorodici zbog teškog položaja srpskog naroda na KiM

Ostaje nam da samo pretpostavljamo da je više od 10.000 žena (podaci iz jedne ranije izjave istraživačice) koliko ih godišnje obavi abortus u Srbiji, ostvarilo svoje "reproduktivno pravo" uprkos ili u inat crkvi. I da se obaveste sve monahinje u manastirima SPC, da budući da je "vrednost žene samo u njenoj ulozi da rađa", da su, po zaključcima nezavisne istraživačice, za crkvu potpuno bezvredne.  

O "realnom angažovanju" SPC, ne samo kada je rodno zasnovano nasilje u pitanju, govornici na konferenciji možda ne znaju ponajviše zbog toga što u crkvu nikada ne idu. A kamoli da, ako ih već zanima društveno angažovanje, odu na predavanja koja se u crkvama organizuju ili da posete, na primer, Versko-dobrotvorno starateljstvo koje se nalazi u centru Beograda. I samo je jedna od dobrotvornih ustanova SPC u kojoj se svakodnevno spremaju obroci za beskućnike, organizuju besplatni lekarski pregledi različitih specijalista, razgovori sa psiholozima.

Takav društveni angažman crkve je, izgleda, prevaziđen, i crkva sada treba, kako je poručeno s konferencije, da se bori za ravnopravnost žena. Ne ljudi, da ne bude zabune, nego žena.

I umesto krajnje mizoginog i retrogradnog narativa da je lepo biti majka, da objasni ženama da je njihovo pravo da ne rađaju i da ako već ne mogu da budu sveštenice budu barem borkinje za ravnopravnost.