Postoji mogućnost da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog poglavlja 35, a time i uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić je u intervjuu za nedeljnik "Nin" objasnio da je jasno rekao evropskim zvaničnicima šta ne može da prihvati i da ne dolazi u obzir prijem tzv. Kosova u Ujedinjene nacije. Predsednik Srbije je istakao i da se dve zemlje snažno zalažu da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog procesa, ne želeći da kaže koje su to države.
"Nisam siguran da li i drugi to žele, pa ćemo da vidimo", kazao je Vučić.
Osim što se u članu 4 Ohridskog sporazuma navodi da se Srbija neće protiviti članstvu tzv. Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, pa ni u UN, većina odredaba ovog dokumenta za deo stručne javnosti je vrlo sporna jer podrazumeva ono što su evropski zvaničnici već direktno tražili od Srbije: defakto priznanje Kosova. S tim u vezi, nameće se pitanje ako bi Ohridski sporazum postao uslov za prijem Srbije u EU, da li to onda znači da bi evropske integracije bile protivustavne?
Sagovornici RT Balkana slažu se da stvari stoje upravo tako, odnosno da bi prihvatanje pregovaračkog procesa u koji bi bio uključen Ohridski sporazum bilo suprotno najvišem pravnom aktu zemlje.
Kako je ranije objasnio za naš portal advokat Branko Pavlović faktičko priznanje tzv. Kosova utkano je u gotovo svaku odredbu Ohridskog sporazuma, a nakon tog faktičkog priznanja na kojem insistira EU, više nam niko ništa ne bi ni tražio u pogledu tzv. Kosova jer njemu više ništa ne bi ni bilo potrebno od Srbije, istakao je Pavlović.
"Moramo staviti do znanja da je to apsolutno neprihvatljivo. I kada naši predstavnici kažu da će se držati Ustava Srbije, da neće priznati nezavisnost 'Kosova', to znači da oni smatraju da neke funkcije, kao država, Srbija mora da vrši i na Kosovu i Metohiji. To znači vojska je samo Vojska Srbije, što je u skladu sa Rezolucijom 1244, Narodna banka Srbije je i na KiM kao jedina centralna banka, međunarodni odnosi su samo na nivou Srbije i na KiM", rekao je Pavlović.
Stevica Deđanski iz Centra za međunarodnu saradnju napominje za RT Balkan da ukoliko bi u Poglavlje 35 bio uključen Ohridski sporazum, Evropa bi time stavila oznaku za kraj evropskih integracija Srbije jer mi to ne možemo da prihvatimo u tom obliku koji oni hoće.
"Ako to bude uslov, zaista Srbija više nema šta tu da radi, nemoguće je, više od 80 odsto naroda Srbije to ne želi. Zbog toga sam i optimista da EU to neće uvrstiti jer mislim da i oni znaju da bi se tako završilo, a ne verujem da im je cilj da budemo protivnik Evropske unije, iako ne rade baš ni na tome da postanemo njen član", kaže Deđanski.
Uvrštavanje Ohridskog sporazuma u Poglavlje 35 pregovora sa EU bilo bi suprotstavljeno Ustavu Srbije, jer se radi o suverenitetu i teritorijalnom integritetu države, ali i državnim i nacionalnim interesima, ističe diplomata u penziji Zoran Milivojević za RT Balkan.
"Pod pretpostavkom da ustav možete čak i da menjate, ali državni i nacionalni interesi su iznad njega, a u svakom slučaju se radi i o njima", kaže Milivojević.
On skreće pažnju da se ugrađivanje Ohridskog sporazuma u Poglavlje 35 ne pominje na kraju pregovaračkog procesa kada zemlja praktično ulazi u EU, nego se stavlja u uslov još u ranoj fazi pregovaračkog procesa koji nije ni blizu završetka.
"Mi smo zatvorili svega dva poglavlja, a otvorili smo 22, dakle pitanje je na kom smo delu tog pregovaračkog procesa, a EU sad uslovljava taj proces jer Poglavlje 35 ima suspenzivnu klauzulu", kaže Milivojević.
Naime, kako objašnjava naš sagovornik, poglavlja 23, 24 i 35 imaju tu klauzulu koja podrazumeva da ukoliko nema napretka po bilo kom od tih poglavlja proces se zaustavlja.
"To znači oni vam već sada uslovljavaju ne ulazak u EU, nego sam pregovarački proces iz svojih geopolitičkih interesa i razloga. Dakle, pristupni pregovori će zavisiti ako to ubace, a ne samo članstvo, članstvo je daleko", dodaje Milivojević.
On podseća i da se sa EU ne pregovara, nego se samo prihvata pravna tekovina.
"Poglavlje 35 je par ekselans političko uslovljavanje što niko pre nas nije imao, nego su imali pravnu tekovinu. U našem slučaju su ubacili i političke uslove. Kada je recimo Kipar primljen nije bio taj politički uslov, primljen je bez kontrole svoje teritorije. Sada hoće da otvore pregovore sa Ukrajinom, zemljom u ratnom stanju, koja ne kontroliše svoju teritoriju, ne zna se u kojim granicama je ta država. A nama insistiraju da to rešimo", ističe Milivojević.