Ubistvo porodice Zec: Mihajla su ubili u dvorištu, Mariju i Aleksandru hicima na smetlištu

Kada su 14. decembra 1991. godine zagrebački policajci na smetlištu na Sljemenu našli tela Marije Zec (36) i njene ćerke Aleksandre (12) desna potkolenica mrtve devojčice bila je oslonjena na glavu mrtve majke. Na desnoj nozi devojčice bila je papuča, na levoj, papuče nije bilo. 

Aleksandri su ruke bile vezane, imala je i povez preko očiju. Marija je imala šest rana od metaka, na glavi tri prostrelne, Aleksandra je na desnom obrazu imala dve rane, još tri iznad desnog uha. Kod desnog kolena Marije bilo je nekoliko čaura od ispaljenih projektila.

Tokom uviđaja na smetlištu na Sljemenu, blizu doma "Adolfovac", jedan od ubica policajcima je, bez griže savesti i trunke samilosti preneo poslednje reči devojčice, koji sekund pre nego što su pucali u nju: "Ubili ste mi tatu, nemojte mi ubiti i mamu!".

Na današnji dan pre 32 godine, u stvari u noći između 7. i 8. decembra 1991. godine u Zagrebu su, u Ulici Poljanička broj 22 na Trešnjevici i nekoliko sati kasnije na Sljemenu pripadnici specijalne policije MUP-a Hrvatske, poznatiji kao "merčepovci" iz jedinice "Jesenje kiše", ubili poznatog zagrebačkom mesara Mihajla Zeca (38), njegovu suprugu Mariju i ćerku Aleksandru. Kasnije se ispostavilo da je Mihajlo jednom od ubica, koga je poznavao, ranije povremeno pozajmljivao novac i da mu je na taj način pomagao.

Pre ubistva, Mihajlo je dobio preteće pismo u kome mu je ostavljen rok da "do 24. prosinca napusti Hrvatsku a da od 25. njegov život neće vredeti ništa".

Te večeri, pred ponoć, dok je u Zagrebu padala susnežica, na vrata dobrostojeće, poznate porodice Zec pokucali su, navodno po nalogu Merčepovog zapovednika Mira Bajramovića hrvatski specijalci Siniša Rimac kome je tada bilo 18 godina, Munib Suljagić (32), 20-godišnji Igor Mikola, Nebojša Hodak kome je bilo 25 godina i Mikolina supruga Snježana Živanović (20) koja je tada bila trudna, svi iz jedinice Tomislava Merčepa. U kući su sem Mihajla, Marije i Aleksandre bili i njihovi sin i ćerka Dušan (10) i Gordana (7). Deca su spavala u svojoj sobi.

Bez ikakvog naloga, bez dozvole, bez rešenja da mogu ući u stan, specijalci su Mihajlu i Mariji koji su bili na spratu, u dnevnoj sobi, rekli da će pretresti stan i oduzeti mu oružje koje poseduje, pošto je Mihajlo bio lovac. Usput, iz stana su pokupili sve vrednosti, zlato, novac, nakit, sve što su našli tokom pretresa.

Kada su posle 15-tak minuta krenuli iz kuće, Mihajlo je pošao za njima. Prišao je kombiju u kome je bila petorka ubica, nastavio da se raspravlja sa njima tražeći objašnjenje zašto je opljačkan, tražeći natrag oduzeto. U tom trenutku, jedan od specijalaca, Siniša Rimac navodno, potegao je pištolj i ispalio više metaka u Mihajla koji je pao pored kombija i na mestu ostao mrtav.

Pucnjava je probudila komšije, specijalci su koji tren kasnije pokušali da što pre okrenu vozilo na ulici, da pobegnu, pri tom su oštetili i jedan parkirani automobil. Marija i Aleksandra koje su takođe čule hice napolju istrčale su iz kuće, u dvorištu su videle mrtvog Mihajla, tada se iz kombija po njih vratio Munib Suljić,  uhvatio je nesrećnu ženu i devojčicu, stavili ih u vozilo i krenuli prema Sljemenu.

"Krvava zora u Serdarima": Danka je mrtva sedela u dvorištu, u Brankovoj kući svi su bili pobijeni

Sledećeg dana obavljena je obdukcija tela Mihajla Zeca. Na njegovom telu, u predelu glave i grudnog koša bilo je više prostrelnih rana, obducenti su zaključili da je u telo nesrećnog čoveka nekoliko hitaca ispaljeno dok je ležao na zemlji.

Nekoliko dana kasnije, tokom istrage, ispostavilo se da je jedan od očevidaca bekstva specijalaca zabeležio registraciju kombija, ubrzo je ustanovljeno da se radi o policijskom vozilu i da je registrovano u Policijskoj upravi u Gospiću. U akciji koja je usledila, neki od petoro specijalaca uhapšeni su u dvorištu sedišta MUP-a u Vukovarskoj ulici u Zagrebu.

Ubrzo po hapšenju, osumnjičeni Suljić, Mikola, Hodak, Rimac i Snježana Živanović su progovorili. Neki od njih kroz suze, optužujući jedni druge, priznali su da su učestvovali u ubistvu troje članova porodice Zec.

Paralelno sa hapšenjem krenuli su pritisci, pokušaji uticaja na istragu. Deo uviđaja obavljen je i na Sljemenu, poznatom zagrebačkom izletištu, u stvari, na smetlištu 20-tak metara od izletišta. Ubice su pokazali mesto na kome su ubili Mariju i Aleksandru, među smećem nađeno je Marijino telo u kućnoj haljini, zatim i telo Aleksandre u tamnoplavoj trenerci.

Tokom istrage, neki iz petorke ubica tvrdili su da je Mihajla ubio Siniša Rimac a Mariju i Aleksandru Munib Suljić. Na tavanu zgrade izletišta, posle priznanja ubica, nađeno je i oružje kojim su ubistva počinjena.

Dušanu i Gordani Zec, država Hrvatska 2004. godine isplatila je 1,5 miliona kuna (oko 200.000 evra) na ime odštete za ubijene oca, majku i sestru. Dušan Zec koji živi u Republici Srpskoj pre nekoliko godina poručio je preko prijatelja da ga mediji stalno podsećaju na stvari koje godinama pokušava da zaboravi i da mu je prebolno da se svega priseća.

Za ubistvo troje članova porodice Zec niko u Hrvatskoj nije direktno odgovarao.

Neki od specijalaca koji su te noći upali u kuću na Trešnjevici jesu priznali zločin, i to pred istražnim sudijom, ali su to uradili, gle čuda,  bez prisustva advokata što traži zakon, pa njihovi iskazi iz proceduralnih razloga nisu mogli biti korišćeni u daljem postupku pa su oni, na procesu pred Okružnim sudom u Zagrebu  1992. godine oslobođeni, odnosno – proglašeni nevinima. Suljić, Mikola i Rimac osuđeni su 14 godina kasnije, 2005. godine, Suljić na deset godina, Rimac na osam i Mikola kao pomagač na pet, ali zbog ubistva jednog čoveka i nezakonitih  hapšenja srpskih civila u Pakračkoj poljani. Nekoliko godina kasnije, odlukom tadašnjeg hrvatskog predsednika, Rimac je pomilovan i pušten na slobodu jer je u zatvoru "imao dobro vladanje".

Sredinom novembra 2020. godine, Udruženje hrvatskih dobrovoljaca Domovinskog rata objavilo je "tužnu vest" da je njihov dugogodišnji predsednik prijatelj i zapovednik Tomislav Merčep preminuo u 69. godini.

Četiri godine ranije, 2016, dve i po decenije posle zločina, Merčep je osuđen na pet i po godina zatvora jer kao "zapovednik jedinice poznate kao merčepovci nije sprečio zločine nad srpskim civilima", a februara 2017. godine, Vrhovni sud Hrvatske kaznu je povisio na sedam godina.

Po navodima optužnice koja je obuhvatila i ubistvo porodice Zec u Zagrebu, pripadnici jedinice Tomislava Merčepa na području Zagreba, Pakračke poljane i Kutine nezakonito su uhapsili 52 osobe od kojih su 43 ubili, tri se vode kao nestale, a šest je preživelo mučenja. Merčepu koji je uhapšen 2010, a suđenje je počelo dve godine kasnije, na početku procesa na teret je stavljeno da je naredio zločine, kasnije je optužnica ublažena pa mu je suđeno zato što "pripadnike svoje jedinice nije sprečio da počine zločine".

Prebilovci, da se ne zaborave: Od kad je ljudskog roda, teško da ima sramnijeg, bestijalnijeg zločina

Gospodar života i smrti Srba u Hrvatskoj tih ratnih godina, deo robije provodio je po hrvatskim banjama a povlašćen tretman i odmor u letovalištima Merčepu su omogućeni na zahtev hrvatskog ministarstva branitelja. Koji mesec pre smrt, pušten je na uslovnu slobodu.

"Brčka se u bazenima, masiraju ga, posećuju ga prijatelji. Nije u zatvoru već na odmoru koji mu plaćaju građani Hrvatske koje je u ratu svojim zločinima osramotio", izvestili su svojevremeno hrvatski mediji. Kako su preneli zagrebački mediji, Merčep je bio gost i na inauguraciji hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović.