Redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević za RT Balkan kaže da se u vezi sa nalogom Interpola za izručenje Milana Radoičića, nekadašnjeg potpredsednika Srpske liste, neće dogoditi ništa.
"U Srbiji se povodom naloga Interpola za hapšenje Milana Radoičića, neće dogoditi ništa. Niti će Radoičić biti uhapšen, a još manje biti izručen tzv. Kosovu. Nikakve obaveze Srbija u ovom slučaju nema, Radoičić je državljanin Srbije, i nema govora o nekakvom izručenju. Šta bi to značilo, ako izručujemo svoje državljane, onda bismo, recimo, i Hrvatima bili dužni da izručimo onaj silan narod koji su optužili za ratne zločine pred njihovim sudovima", rekao je on.
Beogradski advokat Goran Petronijević, branilac Milana Radoičića danas je za RT Balkan kratko rekao da "ni od strane suda ni od strane tužilaštva nije zvanično obavešten o nalogu Interpola".
"Meni niko ništa nije rekao i ja na osnovu novinskih izveštaja ništa ne mogu da komentarišem. Kad dobijem zvaničnu informaciju, onda ću izneti stav i po tom pitanju", rekao nam je Petronijević.
Profesor Branislav Ristivojević govoreći o nalogu za hapšenje Petronijevićaa koji je izdat posredstvom UNMIK-a pošto tzv. Kosovo nije članica ove međunarodne organizacije, podseća da Srbija ima saradnju sa UNMIK-om, da je "država pristala na ovu misiju na Kosovu", ali da je "Radoičić i dalje državljanin Srbije i mi svoje državljane ne izručujemo". Posebno kada je u pitanju naša teritorija koju ne priznajemo kao državu.
"Priznajemo mi, recimo, Hrvatsku kao državu, ali nećemo isporučiti svoje državljane koje su optužili. Podsećam i da imamo sporazum između našeg i hrvatskog tužilaštva iz 2007. godine po kome tužilaštva razmenjuju informacije. Pa tako naše Tužilaštvo za ratne zločine dostavlja podatke o postupcima onima koji su u Hrvatskoj optuženi, a na našoj su teritoriji ali ih ne hapse i ne izručuju ovoj državi. A taj sporazum je naustavan jer je sklopljen bez dozvole Ministarstva spoljnih poslova i Vlade“, podeseća profesor Ristivojević.
Naš sagovornik podseća i na hapšenje visokog BiH zvaničnika Ejupa Ganića u Engleskoj, 2010. godine po nalogu Vlade Srbije zbog optužbi za ratne zločine.
"Ganić je bio zadržan pa pušten. Podsećam, postoji i ta mogućnost, ako se oceni da su optužbe političke, da država koja je zamoljena ne sprovede nalog za hapšenje. A država to sama procenjuje nakon što sprovede svoj postupak. U tom slučaju mi smo se ljutili na Interpol", navodi on.
"Međutim Radoičić se ne nalazi ni u Engleskoj ni u Sloveniji, on je ovde, naš je državljanin, a mi nećemo izručiti svog državljanina. To je kod nas rešeno i Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Podsećam i da to o više nije odredba Ustava, to je nekada u Srbiji bila odredba Ustava, sada više nije. Jedna od značajnih razlika jeste da je to kod nas regulisano aktom koji možemo brže i lakše da menjamo, nije više ustavna obaveza da domaći državljanin ima pravo da mu bude suđeno ovde", dodaje Ristivojević.
Profesor smatra i da je to "loše", jer "većina normalnih zemalja u Evropi štiti svoje državljane, to je minimum zaštite od potencijalnog nezakonitog postupka pred stranim sudom".
"Za pretpostaviti je da će čovek pre dobiti fer postupak pred sudom svoje države nego pred stranim", kaže profesor Ristovojević.
Bolji poznavaoci ove materije, odgovarajući na pitanje šta čeka državu Srbiju posle naloga Interpola za hapšenje Radoičića, odnosno, šta je obaveza države u ovom slučaju, podsećaju i na slučaj Interpolove poternice za Ramušom Haradinajem, bivšim premijerom tzv. Kosova.
Po zahtevu Srbije, zbog sumnje da je na Kosovu, u zoni Dukađin počinio ratne zločine, Interpol je još 2006. godine podigao crvenu poternicu za Haradinejm. U junu 2015. bivši komandant OVK uhapšen je u Sloveniji, ali je posle samo dva dana pušten na slobodu. Posle hapšenja, Haradinaj je izjavio da je putovao u različite zemlje EU, u SAD, i da nigde nije hapšen, te da je iznenađen što je to uradila "cenjena zemlja EU".
Samo godinu i po kasnije, Haradinaj je ponovo uhapšen, ovog puta u Francuskoj, 4. januara 2017. godine, na aerodromu Bazel – Mulhaus na istoku ove zemlje. Po hapšenju Haradinaj je rekao da ne prihvata da bude izručen Srbiji i dodao da se radi o političkom procesu protiv njega. Tada je reagovao je Edi Rama rekavši da je hapšenje "apsurdno", a predsednik Skupštine Albanije Iljir Meta rekao je da je "Haradinaj heroj i simbol borbe za slobodu za sve Albance širom sveta".
Tri meseca kasnije, 27. aprila 2017. Apelacioni sud u gradu Kolmaru odbio je zahtev Srbije za izručenjem Haradinaja dozvolio mu da se vrati u Prištinu gde je dočekan kao nacionalni heroj. Srbiji nije ostavljeno pravo žalbe na ovu odluku suda.
Jedan od boljih poznavalaca prilika na Kosovu, pravni stručnjak, za RT Balkan danas je podsetio da nalog za hapšenje Radoičića nije prvi slučaj da UNMIK posreduje u objavljivanju ovih poternica, kao i da je na samom sajtu Interpola, u odeljku crvenih poternica, uz države članice i UNMIK naveden kao subjekat koji može posredovati u podizanju naloga za hapšenje.
Naš sagovornik sa Kosova podseća da je u okolini Nikšića gde je živeo, pre sedam - osam godina po Interpolovoj poternici, podignutoj na zahtev UNMIK-a uhapšen Srbin Zoran Vukotić kome se na Kosovu uveliko sudi za navodne ratne zločine i protiv koga je nedavno podignuta i peta optužnica za ovo krivično delo. Po nalogu Euleksa u Zvorniku je pre nekoliko uhapšen i Rom Skender Bisljimi koji je u međuvremenu preminuo u zatvoru na Kosovu.
Sagovornik RT Balkan, profesor Branislav Ristivojević smatra i da se onaj, koji je sada objavio poternicu za Radoičićem na neki način uključio u izborni postupak u Srbiji.
"Sad položaj Radoičića postaje tema izbora. Zašto nisu sačekali da prođe 17. pa 18. pustili nalog. Sećate se, Miloševića su u sred bombardovanja optužili za ratni zločin. Putina su u sred SVO optužili da je oteo tamo neku decu u Ukrajini. To se radi da optužnice međunarodnih sudova budu jaka politička poruka u nekom političkom kontekstu. U vreme Miloševića to je bila poruka da se predamo. Sećate se da je Karadžić dobio optužbe pre pregovora u Dejtonu da ne bi mogao da ide na pregovore, zato što je bio tvrd pregovarač. Ovde se Interpol umešao i ja verujem da je Interpol postao jedno od sredstava u izbornom procesu kod nas", kaže profesor Ristivojević i dodaje da se ne bi usudio da "procenjuje ko bi od ove teme mogao da ima teret, a ko korist".