Sa, za današnje pojmove, vrtoglavom izlaznošću od 71,4 odsto, prvi višestranački parlamentarni izbori održani su u Srbiji na današnji dan 1990. godine.
Izlasku na birališta, prethodili su odluka Narodne skupštine Srbije o raspisivanju izbora i doneti zakoni o izboru narodnih poslanika i o izbornim jedinicama.
Srbija i Crna Gora bile su poslednje dve republike tadašnje Socijalističke federativne republike Jugoslavije koje su održale višestranačke izbore.
Bio je to prvi i jedini put da su parlamentarni izbori održani po većinskom sistemu: Srbija je podeljena na 250 izbornih jedinica u kojima se birao po jedan poslanik koji bi u prvom ili drugom krugu uspeo da osvoji natpolovičnu većinu glasova.
Već dve godine kasnije, ovaj izborni sistem zamenjen je proporcionalnim izbornim sistemom sa devet izbornih jedinica.
Na prvim višepartijskim izborima glasalo je više od pet miliona birača (5.030.440), što predstavlja najveću izlaznost u dosadašnjoj istoriji stranačkog pluralizma u Srbiji. Izbore su bojkotovale stranke kosovskih Albanaca.
Na prvim izborima stranke su imale i svoje slogane sa kojima su nastupale u kampanji. SPS je poručivao te 1990. godine "Sa nama nema neizvesnosti" i "Srbija se saginjati neće", demokrate su se opredelile za poruke "Vreme je" i "Prelomite pametno", dok je SPO imao slogane "Snaga, pobeda, obnova" i "Sutra počinje odmah".
Građani su na prvim parlamentarnim višestranačkim izborima u Srbiji birali između 44 izborne liste, a najviše je osvojila Socijalistička partija Srbije (SPS) 46,08 odsto glasova, što je pretočeno u 194 poslanička mandata, odnosno ubedljivih 77,6 odsto.
Drugo mesto zauzeo je Srpski pokret obnove sa gotovo 16 odsto glasova, odnosno 19 poslaničkih mandata (7,6 odsto), a na trećem mestu bila je Demokratska stranka sa 7,5 odsto osvojenih glasova ili svega sedam mandata (2,8 odsto). Preostali mandati pripali su manjinskim strankama (13) i različitim grupama građana (osam).
Već u prvom krugu izabrano je 96 od 250 poslanika, dok su ostali izabrani 23. decembra i među njima su bile samo četiri žene.
Uporedo sa parlamentarnim, održani su i predsednički izbori na kojima je ubedljivo pobedio lider SPS-a Slobodan Milošević. On je osvojio najviše glasova već u prvom krugu u konkurenciji čak 32 kandidata. Miloševićevo ime na glasačkom listiću zaokružilo je 3,3 miliona birača.
Tako je lider SPS-a osvojio gotovo milion glasova više nego njegova stranka na parlamentarnim izborima.
Drugoplasirani na izborima bio je Vuk Drašković (SPO) sa nešto više od 820.000 glasova, a treći po broju osvojenih glasova bio je kandidat Saveza reformskih snaga Jugoslavije u Srbiji i Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu Ivan Đurić. On je osvojio nepunih 280.000 glasova.
Na ovim predsedničkim izborima učestvovao je i Vojislav Šešelj, tada ispred grupe građana, a osvojio je oko 96.000 glasova. Među 32 kandidata na tim prvim predsedničkim izborima bila je samo jedna žena, Ljiljana Đuić, ispred grupe građana, koja je osvojila 0,07 odsto, odnosno 3.425 glasova.
Broj poslaničkih mandata u skupštini koje su na ovim izborima osvojili socijalisti, 194, i dalje je rekord koji nijedna stranka još nije uspela da potuče. Takođe, bila je to jedina jednopartijska vlada, dok su sve naredne bile koalicione. Ne čudi stoga što je svega 23 dana nakon održanih izbora izabran i premijer.
Bio je to socijalista Dragutin Zelenović koji je imenovan na ovu funkciju 15. januara 1991. godine.