Prof. dr Aleksander Baucal, šef katedre odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i koordinator PISA testiranja u Srbiji za RT Balkan ocenjuje da su globalni rezultati istraživanja u 2022. godini pokazali najveći pad od kad ono postoji, a da slabi rezultati velikog broja učenika iz balkanskih zemalja treba da budu zvono za uzbunu, kako zbog stanja u obrazovanju, tako i zbog ekonomske budućnosti.
"Meni je posebno zanimljiv zadatak 'Stepenište' jer dobro ilustruje šta se očekuje od učenika ako su dostigli minimalni nivo funkcionalne pismenosti. Kao što možete da vidite, u zadatku se od učenika očekuje da prvo identifikuje informacije koje su relevantne i da zanemare irelevantnu informaciju (širinu stepeništa). Potom treba da podele visinu stepeništa sa brojem stepenika", naveo je on.
"Iako zadatak deluje veoma jednostavno, prema poslednjim rezultatima PISA 2022 testiranja oko 40 odsto učenika uzrasta 15 godina ne bi moglo da ga reši. Rekao bih da nam ne treba ni jedan dodatni nalaz iz ove studije da bi se zabrinuli zbog stanja u obrazovanju", dodao je Baucal.
- Šta nam sa stanovišta evaluacije znanja i socio-ekonomskog konteksta pokazuje PISA test globalno? Čemu služi PISA testiranje?
PISA istraživanjem se ispituje stepen u kojoj meri različiti obrazovni sistemi podržavaju razvoj ključnih kompetencija kod učenika prvog razreda srednje škole. Specifičnost PISA istraživanja je u tome što se ispituje kapacitet učenika da na osnovu stečenih znanja mogu da razumeju i rešavaju problemske situacije sa kojima se često suočavamo u svakodnevnom životu.
Znači, nije dovoljno da može da reprodukuje neku definiciju ili činjenicu, već je potrebno da pokaže sposobnost da primeni znanje.
U poslednje dve decenije, brojna istraživanja su pokazala da je uspeh na ovim testovima povezan sa uspehom u daljem obrazovanju, sa nastavkom školovanja na visokoškolskom nivou i u pogledu profesionalne karijere.
U tom smislu, PISA istraživanje nam daje relevantne informacije o tome u kojoj meri su nove generacije pripremljene da budu uspešne u budućnosti i da doprinesu razvoju društva.
Iz tog razloga, slabi rezultati velikog broja učenika iz balkanskih zemalja nisu zvono za uzbunu samo za te učenike i njihove roditelje, već bi trebalo da probude društva u celini jer ćemo teško moći da razvijamo visoko profitnu ekonomiju sa tako slabo obrazovanim generacijama.
- S obzirom na to da se obrazovni sistem i školski programi u Srbiji razlikuje od sistema zastupljenih kod članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), zašto smo uopšte deo PISA testiranja i kako je moguće porediti tako dobijene rezultate?
Činjenica da se učenici u različitim zemljama školuju na osnovu različitih programa ne predstavlja ograničenje, jer se očekuje da učenik razume problemsku situaciju i formuliše tačno rešenje.
Primena znanja je ono što je važno.
Isto je i sa mnogim međunarodnim testovima na osnovu kojih se dobijaju diplome stranih jezika. Učenici uče strane jezike u raznovrsnim školama u različitim zemljama sa raznovrsnim nastavnicima koji primenjuju različite metode rada, a svi oni na kraju polažu isti test koji ispituje njihovu sposobnost da koriste funkcionalno strani jezik u ostvarivanju različitih zadataka.
Ako program u nekoj zemlji nije usklađen sa potrebom novih generacija da se pripreme za budući život, što ispitujemo PISA testovima, onda treba programe prilagoditi toj činjenici, pošto se život nikada neće prilagoditi školskim programima.
- Kako ocenjujete to što je učinak u 2022. u zemljama OECD-a pao za 10 poena u čitanju i skoro 15 u matematici?
Radi se o najvećem padu od kako postoji PISA istraživanje. Samim tim mislim da je neophodno da se naprave ozbiljne analize kako bi se identifikovali uzroci za tako negativan rezultat. Mislim da je pandemija važan uzrok za pad rezultata. To bi bilo očekivano, da posle dve i po godine neredovnog, onlajn školovanja, to ima negativan efekat.