Srbija i Balkan
Kako jačanje evropske desnice utiče na "kosovsko pitanje"?
Većina desničarskih stranaka u Evropi ne priznaje "Kosovo"
Uspon desnice u zemljama Evropske unije može da se odrazi na rešavanje takozvanog "kosovskog pitanja", pogotovo imajući u vidu da većina tih stranaka ne smatra "Kosovo" nezavisnom državom, kaže za "Kosovo onlajn" Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja.
"Uspon desnice može se odraziti na rešavanje kosovskog pitanja i to na nekoliko načina. Znamo da te stranke imaju stav da Kosovo nije nezavisna država i čak imate inicijativu Alternative za Nemačku koja je Bundestagu ponudila rešenje da se povuče priznanje nezavisnosti Kosova. I u drugim državama vidimo da jača desnica, na izborima u Holandiji jako je dobro prošla, ali ostaje pitanje da li će te stranke bez obzira na uspon, uspeti da budu deo vladajuće koalicije, odnosno vrlo često taj njihov koalicioni potencijal je upitan", navodi Perišić za Kosovo onlajn.
Osim evidentnog trenda jačanja desničarskih stranaka u nizu evropskih zemalja sve je izvesnije i udruživanje krajnje desnice na nivou cele EU. Pre nekoliko dana lider italijanske stranke Liga i vicepremijer u desničarskoj vladi Đorđe Meloni, Maeto Salvini okupio je u Firenci evropske desničarske kako bi dogovorile zajednički nastup na izborima za Evropski parlament u junu sledeće godine.
Zbog takvog jačanja desnice, u EU bi ponovo moglo da dođe do osnaživanja suverenističkog pristipa, odnosno do nemogućnosti EU da „koherentno deluje da nema tog zajedništva i da dolazi kriza unutar Unije“.
"EU ima neke važnije unutrašnje probleme koje treba da rešava i pitanje je koliko može da se bavi spoljnom politikom. A vidimo da je diplomatski kapacitet EU u ovim kriznim momentima, počevši od kovida pa preko svih kriza prethodnih godina, upitan i način na koji oni to rešavaju nije tako lak kao što se očekivalo", kaže Perišić.
Na pitanje da li je i ta sve evidentnija promena političke mape u Evropi i jedan od razloga žurbe da se reši pitanje Kosova i implementira francusko-nemački plan, Perišić ukazuje da sve ono što se dešava poslednjih godina, uključujući ratove i bezbednosne krize ne odgovara Evropskoj Uniji.
"I te kako se može osetiti ekonomska kriza, samim tim i politička kriza i negde je i taj rast desnice povezan sa svim tim problemima. Ono što je takođe jasno jeste da EU nema kapacitet da to sve reši i zbog toga imamo sve češće inicijativu SAD u samim pregovorima Beograda i Prištine. Negde je to i očekivano, jer upravo SAD donose dugoročni mir na prostoru Evrope i faktički u svim mirovnim sporazumima koji su dugoročni oni su posredovali. Jedino nisu posredovali u sporazumima Minska 1 i 2, a vidimo kako se to završilo, sukobom u Ukrajini", ističe Perišić.
On podseća i da je pre nekoliko dana u poseti Beogradu bila i italijanska premijerka Đorđa Meloni.
"Italija je jedna od država članica Kvinte i definitivno se u narednom periodu očekuje aktivnija uloga država Kvinte u rešavanju i posredovanju u dijalogu Beograda i Prištine", smatra Perišić.
