Plejmejker Denvera Nikola Jokić razigrava ovih dana izbornu utakmicu Srpske napredne stranke, dok je glumac Dragan Bjelogrlić jedan od reditelja kampanje rivalskog tima, incijative "Proglas", nezadovoljne trenutnim rasporedom na političkoj tabeli.
Jokić i Bjelogrlić, međutim, samo su deo plejade slavnih koja se uključila u izborni meč i političko nadigravanje ne prati samo sa tribina, već sa "klupe za rezervne igrače".
Ko je sve podržao SNS?
Jer, odmah pokraj terena, na strani vladajućeg SNS-a su i glumci Lazar Ristovski, Radmila Živković, Nikola Pejaković, Svetislav Bule Goncić, Ivana Žigon, Lidija Vukićević, Lepomir Ivković…
Vučića su podržale i brojne Jokićeve kolege iz sveta sporta među kojima su svakako najslavniji Dragan Stojković Piksi, Dragan Džajić, Boban Marjanović, Željko Rebrača, Milan Gurović, Božidar Maljković…
Utamkici su se priključili čak i muzički umetnici - Lepa Lukić, Zorica Brunclik i Kemiš, Nikola Rokvić…pa i Aca Lukas.
Voditelji poput Jovane Jeremić, Ognjena Amidžića, Milomira Marića, Suzane Mančić…takođe su svoj kredibilitet založili za izborne ciljeve Srpske napredne stranke.
Za SNS javno navijaju i akademici poput Vladimira Konjuha, Svetomira Arsića Basare, brojni profesori i ugledni lekari poput Milike Ašanina, Zorana Džamića i Miodraga Bojića.
Ko je stao na stranu "Proglasa"?
Ništa manje impresivna nije ni lista koja podržava "Proglas". Uz Dragana Bjelogrlića, svoj potpis kampanji dali su i glumci Svetlana Bojković, Branka Katić, Nikola Đuričko, Seka Sabljić…tu su i reditelji Zdravko Šotra, Janko Baljak i Goran Marković. Aktivnosti inicijative podržavaju i muzički umetnici poput Sajsi Em-Si, Marčela, Ramba Amadeusa, Vasila Hadžimanova…
Karikaturista Predrag Koraksić Koraks, ali i književnici poput Marka Vidojkovića i Lasla Blaškovića takođe su deo ovog tima koji još čine i voditelj Zoran Kesić, nekadašnji predsednik SANU Vladimir Kostić, kao i profesori Neda Todorović, Žarko Trebješanin, Ivan Medenica…
Ali, odakle svi ovi ljudi u kampanji? Kakva je njihova uloga i ima li njihovo učešće u izbornoj utakmici ikakvog uticaja na glasače?
Estradizacija politike
"Glavni razlog zbog koga se opozicija i vlast utrkuju ko će privući više slavnih jeste svojevrsna estradizacija politike koje je tokom poslednjih decenija uvezena sa Zapada, pre svega iz Sjedinjenih Američkih Država. Tamo je u gideborovskom društvu spektakla politika, u nominalno dvopartijskom a suštinski jednopartijskom sistemu, odavno svedena na marketing i na površne utiske, pa javne ličnosti svojom velikom popularnošću i vidljivošću udaraju pečat legitimnosti na odluke i mere koje se žele neosetno nametnuti građanstvu. Jasno je da se konci politike, kako unutrašnje tako i spoljne, vuku negde drugde a da su glumci, pevači i zabavljači idealni manekeni da u javnosti zastupaju određene stavove i da, ako zatreba, čak i glume vlastodršce", ističe za RT Balkan pisac i publicista Marko Tanasković.
Logika koja stoji iza angažmana slavnih u političkoj trci, kaže naš sagovornik – jeste to da poznati ljudi "markantnih pojava", sa iskustvom u javnim nastupima i značajnim oratorskim potencijalom, "lakše mogu da zapale masu i da na efektan način prenesu određene političke poruke".
"Njihova ogromna popularnost i osećaj bliskost koju izazivaju zbog svoje prisutnosti putem televizijskih ekrana u domovima birača mogu imati određeni uticaj kod onih građana koji su suštinski apolitični i koji se opredeljuju na osnovu efemernih i banalnih razloga. Smatram, ipak, da njihovo prisustvo i uticaj ne treba prenaglašavati i precenjivati, jer preveliko oslanjanje na poznate ličnosti u kampanji vrlo slikovito svedoči o slabosti harizme političkih lidera i nedostatku ideja i supstance u stranačkim programima", ukazuje Tanasković.
Oni koji previše polažu na brojeve deklarisanih poznatih "na ovoj ili onoj listi", treba, prema rečima našeg sagovornika, da se prisete predsedničkih izbora u Americi 2016. kada je Donald Tramp pobedio iako su gotovo sve najpopularnije i najvoljenije slavne ličnosti Amerike od Brusa Springstina preko Lebrona Džejmsa do Tejlor Svift zdušno agitovale i navijale za njegovu protivnicu Hilari Klinton.
"Očigledno je da to što neko voli da sluša nekog pevača ili da gleda nekog glumca ili navija za nekog sportistu ne znači automatski da će glasati onako kako mu oni sugerišu preko medija. U Srbiji naročito postoji prilično veliki jaz između toga kako žive i o čemu razmišljaju tzv. obični ljudi sa jedne strane i kako, sa druge strane, kako realnost vide oni slavni sportisti, muzičari, glumci i druge javne ličnosti koje im se obraćaju preko medija i koji pokušavaju da utiču na njihov glas. Zbog svega toga smatram da podrška i stavovi javnih ličnosti neće presudno uticati na to kako će se birači opredeliti, već će ljudi više glasati u skladu sa sopstvenim interesima i poverenjem koje nosioci lista uživaju", zaključuje Tanasković.
"To je zapravo jedna antipolitička ideja koja podrazumeva prezir prema političaru kao profesiji, što je u Srbiji veoma utemeljeno. Ljudi uvek imaju tu vrstu averzije i onda to stranke pokušavaju da amortizuju ubacujući i kampanju ljude koji nisu imali prilike da direktno izazovu averziju kod birača", ističe dobro upućen sagovornik RT Balkan, koji je želeo da ostane anoniman.
Veliko je, kaže, pitanje, da li će Jokić nekog navesti da glasa za SNS, i da li će Bjelogrlić nekog ubediti da izabere neku drugu opciju, jer teško je birače prevoditi iz jednog u drugi tabor.
"Jedan od dobrih razloga zbog kojih se ljudi opredeljuju za ovu ili za onu stranu jeste što birači koji imaju određene negativne emocije prema strankama, te emocije zapravo vezuju za pojedinačne ličnosti. Kad neko ne voli neku stranku, to zapravo uglavnom znači da ne voli lice te stranke. Zato se, na primer, Đilas dosta sklonio iz kampanje jer je svestan da generiše više averzije. Dobar deo ljudi iz stranaka bi svojim partijama zapravo najviše pomogao da se uopšte i ne kandiduje", ukazuje naš sagovornik.
Isti princip funkcioniše i kod vladajuće partije – budući da su na vlasti, njihovi činovnici, prema rečima našeg sagovornika, "gaze" male ljude i privlače negativnu pažnju, te je zbog toga i važna smena kadrova kojom pokazuju da SNS neprestano opipava puls javnosti.
"Zato se i pojavila ta ideja da se lica koja izazivaju odijum razvodne u velikom broju lica koja još uvek nisu imali prilike da se politički ofiraju. Kad neko na listi od hiljadu, dve ili tri hiljade potpisa naiđe na neku ličnost koju zna i za koju ne vezuje nikakve političke emocije, on pomisli: 'ova ličnost je stala na crtu, to ima težinu, možda bi trebalo da i ja tako uradim'. To je igranje na emocije i jedna vrsta dobro uhodanog marketinškog inženjeringa koji, očigledno daje dobre rezultate, jer to se sigurno ne radi bezveze", zaključuje naš sagovornik.