Hil sve glasniji sa zahtevima: Članstvo "Kosova" u međunarodnim organizacijama je na stolu

Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil izjavio je da je pitanje ZSO od suštinske važnosti za postizanje dogovora Beograda i Prištine ali da je na stolu i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

Hil je rekao da je u Evropskoj uniji primetio dosta zainteresovanosti za Srbiju, ali da iz EU "žele da se uvere da su zemlje koje su zainteresovane da nastave sa ovim procesom u stanju da stave na stranu ili ostave iza sebe neke od teških problema".

Kristofer Hil je tako pitanje južne srpske pokrajine Kosova i Metohije nazvao problemom koji treba ostaviti iza sebe zarad članstva u Evropskoj uniji. 

"Pitanje člana 35 je zaista tema za Evropsku uniju, a ne za Sjedinjene Američke Države, ali hajde da vidimo da li može da dođe do zajedničkog razumevanja da kada postanete član, to postanete nakon što ste rešili neke probleme. Dakle, to je pitanje, kako Srbija može da pokaže da je kroz proces normalizacije rešila ove probleme i da zbog toga može da napreduje sa članstvom u Evropskoj uniji", rekao je Hil.

Kao važno pitanje za postizanje dogovora Beograda i Prištine istakao je formiranje Zajednice srpskih opština koje "je na stolu", ali (jer uvek ima ono "ali"), na stolu je i "članstvo 'Kosova' u međunarodnim organizacijama".

"Dakle, to je na stolu. I mislim da ljudi razumeju da to mora da se reši i da mora da se dođe do dogovora po ovom pitanju. Slično tome, mislim da Kosovo ima neka očekivanja u smislu da sada mogu zatražiti članstvo u različitim međunarodnim organizacijama. Opet, to je na stolu. Mislim da najviše od svega, ako ste u Evropi i posmatrate ovakve probleme, kao i one na drugim mestima, želite da vidite da postoji neki zalet i kretanje ka rešenju", rekao je Hil, i opet južnu srpsku pokrajinu nazvao "problemom".

On je poručio da se nada "da će 2024. biti godina u kojoj ćemo videti pravi napredak".

ZSO za priznanje, ili "normalizacija" na američki način

Američki diplomata je ukazao da nije bitno de fakto ili de jure (priznanje samoproglašenog "Kosova"), već samo da Srbija prizna i prihvati sve odlike državnosti tzv. Kosova "u cilju normalizacije odnosa".

Dodao je da je svestan da se pitanje priznanja često pominje, ali da je ono što je na stolu, i što je na stolu od kada su se Francuzi i Nemci zaista uključili u proces, jeste da samo dođe do normalizacije onoga što se dešava.

"Danas, ljudi često koriste latinske reči ispred reči priznanje, ali hajde da se držimo onoga što ovo zaista jeste, normalizacija dokumenata. To je odnos koji se ne odlikuje napetošću i svakodnevnim problemima. Takođe, podrazumeva neke veoma važne elemente koji će uticati na živote ljudi na severu 'Kosova', poput Zajednice srpskih opština", rekao je on.

Hil se ne smiruje pred srpske izbore: Ne mešam se, ali znam šta je potrebno

Na pitanje da li će se od Beograda i Prištine, zbog izbora naredne godine u EU i SAD, zahtevati ubrzanje sprovođenja, Hil kaže da je teško zamisliti situaciju u kojoj bi se od njih tražilo da uspore i dodao da se nikada nije susreo sa tako sporim procesom.

"Mislim da postoji dovoljno kapaciteta, mislim da postoji dovoljno energije i interesovanja za rešavanje problema Balkana. A ovo je svakako jedan od njih, jedan od glavnih", rekao je on, ističući da SAD imaju dovoljno kapaciteta za rešavanje "problema na Balkanu" uprkos sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Pojašnjava da ljudi sada zaista očekuju rešavanje ovog problema, bar da se dođe do neke vrste normalizovanog okvira, i očekuju da dođe do ubrzanja tempa zbog članstva u EU.

Na pitanje koliko ima razumevanja u Briselu za poziciju Srbije po pitanju sankcija Rusiji, on je rekao da je Srbija na pravom putu sa Ukrajinom, ali kada se radi o Evropskoj uniji, koja ima 27 članica, sve te članice treba da se slože oko zajedničke spoljne politike, što je ključni sastojak za Evropsku uniju.

"Ne želim da se mešam u odnos između Srbije i Evropske unije. Mislim da ono što je Evropska unija učinila u smislu definisanja nekih zajedničkih standarda, zajedničke bezbednosne politike, važi i za male zemlje poput Luksemburga, ali i za velike zemlje poput Nemačke. Nekako su uspeli da se slože oko toga", rekao je Hil.

Američki diplomata se nada da Srbija može da postupa na način koji je vodi ka "eventualnom članstvu". Članstvo, dakle, nije izvesno uprkos svim ispunjenim uslovima i otvaranjem novih poglavlja, ni deceniju i po kasnije, jer "EU ima 27 članica koje moraju da se usaglase po pitanju toga, što nije jednostavno".

Hil u propagandnoj ofanzivi: Neodrživo da Srbija održi dobre odnose sa Rusijom

Na pitanje da li SAD, uzimajući u obzir uticaj koji imaju, mogu postati najbolji ambasador Srbije u Briselu, Hil kaže da je Srbija veoma sposoban diplomata, ali da je važno imati prijatelje i partnere.

"Važno je imati druge zemlje koje stvari vide onako kako ih vi vidite. Nije zabavno biti sam. Nije zabavno konstantno govoriti da se razlikujete od svih ostalih. Dakle, mislim da je u interesu Srbije da izađe van svog okvira i pronađe te partnere i pronađe te zemlje koje mogu da pokažu malo empatije, dozu razumevanja za ono kroz šta Srbija prolazi. Mi se trudimo da budemo jedna od tih zemalja, ali ima još mnogo drugih. Dakle, mislim da će na srpskoj diplomatiji biti da identifikuje ove prijatelje i drži ih blizu", naveo je Hil.