Sve, od sendviča s parizerom, preko lorda Voldemora pa do odbijanja uvođenja sankcija Rusiji, našlo je svoje mesto u "toploj ljudskoj priči" koju je o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, za "Politiko" napisala Una Hajdari, koja se predstavlja kao nezavisna novinarka sa takozvanog Kosova.
Čitaoce "Politika" Hajdari upoznaje sa srpskim liderom kome su kako kažu glavno oružje - mediji. Za sagovornike, autorka je pozvala kolumnistkinju "Peščanika" Nadeždu Milenković, koja je Vučića uporedila sa "dosadnim gostom koji na žurkama priča samo o sebi", ali i predsednika NUNS-a Željka Bodrožića da nam otvori oči saopštivši da "Srbi koji nemaju pristup nezavisnim kanalima kao što su N1 ili Nova S" žive u medijskom mraku.
"Bio je to doručak za trojicu, zaliven flašama jogurta, koji je navodno koštao samo 585 dinara. Zbijen oko stola sa dva ministra, predsednik Aleksandar Vučić je svoju veknu hleba 'sava' premazao majonezom i napunio bledim kriškama prerađene kobasice, hvaleći se da je ova pristupačna gozba dokaz kako je njegova vlada snizila cene za Srbe koji nemaju novca. Ta slika, jednog skromnog, obazrivog nacionalnog lidera, projektovana je kroz vladine medije u zemlji koji su i dalje Vučićevo glavno oružje uoči opštih izbora u nedelju", ukazuje autorka koja epizodu s parizerom oživljava tri meseca kasnije – zanimljivo, baš uoči izbora.
Hajdari ocenjuje da je, uprkos ujedinjenoj opoziciji i, kako ona kaže, riziku da će SNS omanuti u trci za gradonačelnika u Beogradu – "malo izgleda da će SNS izgubiti 17. decembra" i to, baš zahvaljujući Vučićevoj "stručno kultivisanoj medijskoj ličnosti".
"Tokom decenije od dolaska Vučića na vlast, najtrajnije kritike na njegov račun odnose se na eroziju medijskih sloboda u zemlji kandidatu za EU, koju karakterišu pretnje, pa čak i fizički napadi na novinare. 'Reporteri bez granica' ovu zemlju stavljaju među najgore u Evropi po indeksu slobode štampe", ističe novinarka sa takozvanog Kosova u tekstu za medij koji stoji na braniku evroatlantskih vrednosti.
U svom tekstu ona kritikuje Vučićevu sveprisutnost u javnoj areni, štopuje vreme trajanja njegovih intervjua (od sat vremena), i ukazuje da "trikovima" poput izlaska iz frižidera, on sebe predstavlja kao "čoveka koji razume uporni ponos nacije čak i kad je život sumoran".
Podseća da je Vučić dao državljanstvo Rejfu Fajnsu (lordu Voldemoru iz filmske sage o Hariju Poteru) i da je nacionalne počasti odao Džoniju Depu i suosnivaču "Epla" Stivu Voznijaku.
"A tu je i njegova ljudska strana, koju pokazuje pomažući u obnovi seoskih domova, okrećući palačinke ili jedući domaće svinjske čvarke", ukazuje Hajdarijeva svima onima koji do sad nisu imali prilike da pogledaju predsednikov Tik-Tok nalog.
"Odavno je postao kao dosadan gost na žurkama koji svima uporno dosađuje pričama o sebi. On je najbolji šahista, može svakog da pobedi, svi ga vole i ničega se ne plaši. Šta god narod treba da zna o opoziciji ili globalnim dešavanjima, on će to prepričati i objasniti. Nema potrebe da javnost to uči na bilo koji drugi način", objašnjava nam i interpretira kolumnistkinja Milenković.
Zaobilaze se, kažu, "nezgodna" pitanja o odluci Srbije da ne sankcioniše Rusiju, kao i "zategnuti odnosi sa južnim susedom Kosovom" – dodaje novinarka trajno nastanjena u južnoj srpskoj pokrajini, koja izgleda zaboravlja da su južni srpski susedi Albanija i Makedonija.
Vučić, prema njenim rečima "umiruje savest, poručujući Srbima da "treba da budemo ponosni na svoju nezavisnu spoljnu politiku", a izazovne razgovore odlaže za kasnije.
Njena sagovornica Milenković upotpunjuje ovaj "opis" dodajući da su mediji "ključno oruđe u Vučićevom arsenalu koji obezbeđuje da javnost ostane neinformisana i zasićena dezinformacijama".
"Voli da ga predstavljaju kao čoveka koji ima rešenje za sve probleme zemlje", kaže Bodrožić, koji zatim poentira tvrdeći "da Srbi koji nemaju pristup nezavisnim kanalima kao što su N1 ili Nova S nemaju pojma šta se zapravo dešava u Srbiji i da žive u medijskom mraku".
Predsednik NUNS-a pretvara se zatim u psihologa vaskolikog srpskog naroda, koji je u njegovoj viziji sveta ništa više do mazohistička skupina ljudi – navodeći da u svojoj medijskoj strategiji Vučić koristi moćnu formulu "spajanja osećaja mučeništva sa snagom, igrajući dvostruku ulogu branioca i motivatora srpskog naroda, istovremeno jačajući njegovu otpornost i negujući osećaj žrtve".
"Vučić hrani potrebu srpske javnosti da se oseća kao večita žrtva, da je izabran narod kome se preti", objasnio je Bodrožić, dodajući da bi retorika koja "sve koji Vučića napadaju vidi kao neprijatelje naroda", "mogla da podstakne ljude da mrze ove novinare iako verovatno ne znaju ništa o njima".
"Oni žele da građani učestvuju u pretnjama i javnom linču novinara", zaključuje predsednik udruženja koje zastupa slobodu štampe, sve dok se ona ne odnosi na ukidanje ruskih medija.
Samo u ovoj godini, tvrdi se u ovom tekstu, pozivajući se na podatke NUNS-a, zabeleženo je 168 napada na novinare, uključujući osam fizičkih napada i 118 incidenata direktnog pritiska.
"U 2020. godini, najgoroj zabeleženoj od dolaska Vučića na vlast 2017. godine, dogodio se 31 fizički napad na novinare. Bezbrojni novinari bili su primorani da napuste profesiju nakon što su otpušteni ili pod prinudom dali ostavke. Pritisak medija ima dvostruku svrhu – ulivanje apatije među protivnike Vučića i njegovog SNS-a i okupljanje onih koji se slažu sa njegovim narativom", dodaje se u tekstu "Politika", koji Bodrožić zaključuje mišlju da je Vučićeva strategija "da dovede do toga da prosečni ljudi budu zgroženi politikom i apatični" te da "Vučić van izbornog procesa rado drži ljude koji ne glasaju za njega".
Šta li je, međutim, strategija "Politika" koji izbore u Srbiji dočekuje ovakvim tekstom? Ranije opisan kao balkanski Don Korleone, "proevropski konvertit visok 198 centimetara", ali i majstor lutkar koji povlači konce svojih marioneta, ima opasne veze sa navijačima i "mračni je blizanac" Belivuka, Vučić je u najnovijoj epizodi zapadnih postao gospodar medija, ali i više od toga - gospodar načina na koji Srbi razmišljaju.
Poslednji put, negativni tekstovi o predsedniku Vučiću i Srbiji, zapadnim medijima su se, poput epidemije širili u avgustu, neposredno pre nego što je prozapadna opozicija podnela zahtev za održavanje vanrednih izbora. "Politiko" je svoj tekst objavio samo dan uoči početka izborne tišine. Da li je to slučajnost, ili ovakvi izveštaji sa zapada postaju "dosadni gost" medija, svaki put kada je pred Srbima neka značajna odluka? Ako su mediji glavno oružje predsednika Vučića, ko li se to dosetio da i sam tu "artiljeriju" iskoristi?