Apelaciono veće Specijalnog suda u Hagu osudilo je danas bivšeg komandanta tzv. Oslobodilačke vojske Kosova Saljiha Mustafu na 22 godine zatvora za zločine počinjene nad albanskim civilima, nelojalnim ovoj paravojnoj organizaciji.
U saopštenju Specijalizovanih veća Kosova navodi se da je to prva žalbena presuda u predmetu koji se pred tim telom vodi za ratne zločine.
Kako se navodi, Apelaciono veće je potvrdilo osudu Mustafe za ratne zločine proizvoljnog lišavanja slobode, mučenja i ubistva, odbilo osam žalbenih razloga kojima Mustafa osporava prvostepenu presudu i delimično prihvatio žalbeni razlog u kom Mustafa osporava izrečenu kaznu u trajanju od 26 godina za tri tačke optužnice po kojima je osuđen.
Panel Apelacionog suda naveo je da je prvostepenu presudu na 26 godina zatvora, izrečenu u decembru prošle godine ublažio jer je zaključio da su u predmetima koji su se pred međunarodnim sudovima i pred kosovskim sudovima vodili za ratne zločine izricane blaže kazne.
"Presuda predstavlja značajan korak ka zadovoljenju pravde za žrtve i utvrđivanju odgovornosti i da umanjenje kazne Mustafi nipošto ne znači da krivična dela za koja je oglašen krivim i osuđen nisu teška", navodi se u obrazloženju.
Veće je navelo i da Mustafa nije osporio nalog o reparacijama koji je izdao pretresni panel,prema kome Mustafa treba da isplati oštećenima žrtvama 207.000 evra, i dodao da se odluka apelacionog panela ne odražava na nalog o reparacijama.
Prvostepena presuda izrečena je 16. decembra 2022, a nalog o reparacijama izdat je 6. aprila 2023. godine.
U obrazloženju se navodi i da je utvrđeno da je Mustafa imao direktnu nameru da počini protivpravno ubistvo, dajući pravo prvostepenom sudu.
"Veće je utvrdilo da je u zatočeničkom kompleksu u Zlašu, koji je bio baza gerilske jedinice takozvane OVK pod komandom gospodina Mustafe, najmanje šest osoba lišeno slobode u periodi od 1 do 19. aprila 1999 godine, navodi se u obrazloženju.
Dodaje se da su Mustafa i drugi pripadnici tzv. OVK držali zatočenike u nehumanim i ponižavajućim uslovima zatočeništva i redovno ih zlostavljali, kako fizički tako i psihički, navodi se u saopštenju i dodaje da je prvostepeni sud utvrdio da je osoba koja je navedena kao žrtva protivpravnog ubistva ubijena u periodu od 1. aprila 1999. do kraja aprila 1999. godine kao rezultat radnji i propusta Mustafe i njegovih podređenih, prenosi "Gazeta ekspres".
Apelaciono veće poništilo je skoro sve Mustafine primedbe na prvostepenu odluku, a predsednik suda je rekao da je Mustafa u nekim tačkama svoje žalbe "propustio da potkrepi svoje argumente relevantnim dokazima", prenosi "Gazeta ekspres".
Govoreći o "nedostacima" u Mustafinoj prvostepenoj žalbi na presudu, glavni sudija je rekao da je "u drugim slučajevima Apelaciono veće odbacilo neke argumente, a da nije ispitalo njihovu suštinu", kao i da je odbilo neke od prigovora Mustafe s obrazloženjem da ih on "nije iznosio na suđenju".
Mustafa je 16. decembra 2022. prvostepeno osuđen na 26 godina zatvora zbog protivpravnog ubistva, proizvoljnog zatvaranja i mučenja.
On se u četiri tačke optužnice, tereti za ratne zločine, odnosno za proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo, koje su vršili pripadnici takozvane OVK protiv lica zatvorenih na imanju u Zlašu, u regionu Goljak na KiM.
Prema optužbama, Mustafa i pripadnici tzv. OVK su od 1. aprila 1999. do pred kraj aprila 1999. godine, imali zajednički cilj da saslušavaju i zlostavljaju lica zatvorena na imanju u Zlašu.
Sudija za prethodni postupak potvrdio je optužnicu protiv Saljiha Mustafe 12. juna 2020. godine, a on se u pritvoru Specijalizovanih veća Kosova u Hagu nalazi od 24. septembra 2020. godine.
Suđenje Mustafi počelo je 15. septembra 2021. godine, a prvostepenom presudom od 16. decembra 2022. godine osuđen je na 26 godina zatvora, kao i reparaciju žrtvama u iznosu od 207.000 evra.
Na prvostepenu presudu odbrana je podnela žalbu, nakon čega je određen panel Apelacionog suda i žalbeni pretres je održan 26. i 27. oktobra ove godine.