Učenik šestog razreda Osnovne škole "Vuk Karadžić" iz Surdulice snimao je svog druga i drugaricu dok simuliraju oralni seks na podu učionice. Video je okarakterisan kao "TikTok izazov" jer nema elementa krivičnog dela.
Snimak izmicanja stolice nastavnici engleskog jezika u Trsteniku, sa druge strane, nešto je ozbiljniji incident, za koji će akteri snositi odgovornost.
Međutim, svi ovi primeri odlaze u prošlost jer se "u školama, na odmorima, izletima i ekskurzijama zabranjuje upotreba mobilnih telefona, osim u edukativne svrhe".
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, naime je, kreirao "Smernice za upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u douniverzitetskom obrazovanju", prema kojima digitalni uređaji učenika u školama treba da izađu iz zone zabave i nekontrolisanog korišćenja i prevedu se u kontekst učenja i izgradnje digitalnih kompetencija".
"Upotreba mobilnih uređaja u svrhu ugrožavanja prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja smatraće se težom povredom. Škola je dužna da opštim aktom propiše upotrebu elektronskih uređaja", navodi se u smernicama.
Dodaje se da je cilj da se smanje rizici koji se javljaju usled prekomerne i neadekvatne izloženosti digitalnim sadržajima, osigura dobrobit učenika i unapredi kvalitet njihovog obrazovanja, te da učenici u tom smislu mobilne uređaje donose u škole na sopstvenu odgovornost i odgovornost roditelja.
Postavlja se pitanje kako će prosvetni radnik uspeti da prekontroliše više od 30 dece u odeljenju, pogotovo u današnje vreme kada su u jednom odeljenju pametni telefoni brojniji od učenika, te da su "telefoni postali cucle za današnje generacije".
Snežana Romandić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da u Srbiji već postoje škole koje od septembra primenjuju takve propise.
"U saradnji sa roditeljima doneli smo takvu odluku i deca se ne bune. Kada im se lepo objasni i iskomunicira, shvataju da je zabrana za njihovo dobro, da je korisna i poželjna. Vaspitanje podrazumeva postavljanje granica, samo je važno da se pravila odnose na sve, da su svi ravnopravni", objašnjava.
Iz Unije kažu da postupak podrazumeva zasedanje Saveta roditelja, koji donose odluku, na osnovu koje škola potom donosi pravilnik.
"Dežurni učenik sakuplja telefone đaka u posebnu kutiju, nju dežurni nastavnik zaključava i stavnja u ormarić. Uređaji su na sigurnom i zaključanom od dolaska u školu pa sve do poslednjeg zvona za kraj časa", objašnjava naša sagovornica.
Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić navodi da škole koje su se povinovale takvim preporukama već imaju pozitivna iskustva.
"Učenicima raste pažnja, bolje savladavaju gradivo i više međusobno komuniciraju i druže se", navodi ona prednosti.
Kao manu navodi to što svaka obrazovna ustanova ima svoju autonomiju i može da usvoji, odnosno odbaci pravila koja želi.
"Bolje bi bilo da sve škole ukinu telefone, ovako će uvek postojati pojedinci koji će se dovijati", primećuje.
Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija za RT Balkan smatra da su smernice školama besmislene.
"Potpuno je bespredmetno pričati o zabranama u 21. veku. Trebalo bi da ih usmeravamo i vaspitavamo u duhu vremena u kom živimo, da iskoriste sve potencijale tehnike i napredka tehnologije", naglasio je on.
Rezultati međunarodnog istraživanja "Deca Evrope na internetu", sprovedenog na reprezentativnom uzorku učenika iz Srbije, uzrasta od 9 do 17 godina, pokazuju da 86 odsto poseduje "pametni telefon". U najstarijoj grupi 15-17 godina, čak 98 odsto učenika, a od 13-14 godina 93 odsto učenika, dok u najmlađoj 9-10 godina, mobilni telefon poseduje dve trećine dece.