RT Balkan istraživanje: Crnogorci rusofili, ne vole NATO (GRAFIKA)

Crnogorske vlasti ne slušaju svoj narod, pokazalo je istraživanje koje je za RT Balkan uradila Nova srpska politička misao, a iz koga je jasno da je NATO, čija je Crna Gora članica - kod gotovo polovine stanovnika potpuno omražen, a da su Crnogorci zapravo rusofili, iako je Moskva na na crnoj listi njihove domovine, i juče su joj produžene sankcije.

"Uverenja i stavovi građana Crne Gore najblaže rečeno nisu u skladu sa zvaničnom politikom te države. Jedan od najupečatljivijih raskoraka između raspoloženja građana i politike koju vlada, već u nekoliko saziva vodi, jeste stav prema NATO-u, SAD, EU i Rusiji, a mogla bi se tu dodati i Srbija, bez obzira na to što su u poslednjih nekoliko godina otoplili odnosi, iako, očigledno ne i u onoj meri i obimu koliko bi to većina građana želela", ukazuje glavni koordinator istraživanja i glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović.

Statistika, naime, govori da Crnogorci najviše vole Srbiju, prema kojoj pozitivan stav ima gotovo trećina građana, od čega je kod čak 45 odsto ljudi taj stav izrazito pozitivan. Primera radi, gotovo isti procenat ljudi (42,3 odsto) oseća izrazito negativan stav prema NATO-u.  

Gotovo polovina Crnogoraca (48 odsto ljudi izrazito pozitivnog stava) sve najlepše misli i o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, odnosno Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, a da bi Srbija trebalo da bude najbliži partner i prijatelj njihove države – veruje 52, odsto ljudi.

Najmanji procenat Crnogoraca, inače "jedinicom je ocenilo" zemlju dojučerašnjih sunarodnika – a samo je 7,2 odsto ispitanika koji imaju izrazito negativan stav prema Srbiji (nasuprot pomenutih 42 odsto koliko ih ima negativan stav prema NATO-u).

Skeptični su prema Americi, a izuzetno negativan stav prema toj državi ima čak 39,3 odsto ljudi, dok im Evropska unija statistički gledano "nit smrdi, nit miriše" – o evropskom bloku loše misli oko 34,8 odsto stanovništva, dok samo oko tri odsto više ljudi prema EU oseća pozitivan stav.

Upitani da odnose prema državama ocene školskim ocenama od jedan do pet, Crnogorci su 3,88 dali Srbiji, 3,41 Rusiji, EU je dobila ocenu 2,98, malo veću od Hrvatske (2,91) dok su sad i SAD i NATO jedva izvukli tanku "dobru" ocenu – Crnogorci su ih ocenili sa 2,47.

"Vidimo da je, bez obzira na masovnu podršku koju članstvo EU ima u političkom i medijskom prostoru Crne Gore, kod građana taj entuzijazam nešto manji, ali ipak izražen i kreće se oko dve trećine, što je ipak značajno veća podrška nego u Srbiji. Ipak, uprkos tome što su EU i orjentacija ka Briselu 'jedina igra u gradu' čak oko 30 odsto građana ne podržava taj kurs i nije uvereno da će Crna Gora postati članica do 2030. godine", ističe Vukadinović komentarišući odgovore koje su građani dali na pitanje o tome da li podržavaju ulazak u ovaj blok.

Stav crnogorskog naroda o članstvu u NATO-u posebno je zanimljiv našem sagovorniku - raspoloženje građana Crne Gore doslovno je "kao nožem podeljeno na dva podjednaka dela" – 45,8 odsto podržava, i isto toliko se protivi članstvu u Alijansi.

"Raspoloženje i skepsa prema NATO-u postaju još izraženiji kada pogledamo ocene kojima građani ocenjuju Alijansu. Gotovo polovina odnosno 42,5 odsto NATO ocenjuje ocenom 1 (oseća veoma negativan stav), a svega 17,5 najvišom ocenom (ima izuzetno pozitivan stav). Ako na tih 17,5 odsto dodamo blizu 11 odsto četvorki (ljudi koji osećaju negativan stav), vidimo da broj građana koji NATO ocenjuju pozitivno jedva prelazi 28 odsto, što je znatno manje od procenta koji se izjasnio da podržava članstvo u organizaciji", podvlači Vukadinović.

Sagovornik RT Balkan, naime, ocenjuje da iako godinama u Crnoj Gori, nema anti-kampanje protiv NATO-a, nema ni nekog osećaja u narodu da postoji bilo kakva druga realna alternativa.

"Ali, u svesti građana Crne Gore je još živo sećanje na NATO agresiju 1999. godine, koje ni Crna Gora nije bila pošteđena, iako je posledice preživela u manjoj meri. Isto tako, NATO se s razlogom doživljava kao Rusiji neprijateljska organizacija što u svesti građana Crne Gore nije beznačajno, uprkos višegodišnjoj kampanji koja se u dobrom delu crnogorske javnosti godinama vodi protiv Rusije", pojašnjava koordinator ovog istraživanja.

Rusofilija, nasuprot nekim očekivanjima, nije pokopana u Crnoj Gori, uočava naš sagovornik, tvrdeći da to da Crnogorci imaju izuzetno pozitivna osećanja prema Moskvi, potvrđuje i broj ljudi koji joj daju najviše ocene - četvorke i petice (koji imaju pozitivan i veoma pozitivan). A njih je mnogo više nego onih koji tako visoke ocene daju SAD, NATO ili EU.

"Rusofilija se ogleda i u drugim stavovima i da Srbija nije bila u ponudi u ovom istraživanju, sigurno je da bi Rusija apsolutno dominirala kao najbliži i najpoželjniji spoljni partner Crne Gore. To se osim ostalog vidi i na odgovorima na pitanja o aktuelnom sukobu po Ukrajini", navodi Vukadinović.

Kao pobednik iz sukoba, kako misli 40,5 odsto stanovništva, izaći će Rusija, dok Ukrajince favorizuje tri odsto ispitanika. Zanimljivo je da 6,3 odsto građana pobednika vidi u strani koja zvanično uopšte i ne učestvuje u sukobu – Zapadu.

"Slična pitanja postavili smo i u istraživanju koje smo sproveli pre pola godine i ovi rezultati ne samo da potvrđuju nego i pojačavaju utisak o ozbiljnoj podršci i simpatiji koja u velikom delu crnogorske javnosti postoji čak i u trenucima iskušenja i izazova za rusko-crnogorske odnose", ističe Vukadinović koji izvodi računicu i da četiri puta više građana za sukob krivi SAD, NATO i Ukrajinu (58 odsto zbirno), nego Rusiju (14,2 odsto). U odnosu na prethodnu anketu, kaže on, opao je broj onih koji odgovornost pripisuju Moskvi, dok se broj ljudi koji pripisuju krivicu Zapadu nije menjao.

I na primeru podrške sankcijama kojih se crnogorska vlada drži "kao pijan plota", sve su očiglednije i vidljivije crnogorske simpatije prema Rusiji.

"Podrška sankcijama je bila skromnih dvadesetak odsto, a sad je opala na 17 dok je broj protivnika sankcijama porastao na 71,3 procenata. Ovaj trend vrhunac dostiže na pitanju o podršci zabrane ruskih medija. Podrška praksi gašenja i gušenja medija opala je više nego dvostruko u odnosu na pomenuto martovsko istraživanje i sada iznosi 7, 8 odsto. Broj onih koji se protive cenzuri je 78,4, što znači da je njih praktično deset puta više", zaključuje Vukadinović.