Zakon kojim se zabranjuje pušenje u svim zatvorenim javnim prostorima podržava 75 odsto građana, pokazuju rezultati istraživanja, prenosi RTS.
Zakon bi se pušenje zabranilo u kafićima, restoranima, stadionima, autobuskim stajalištima, trebalo bi da stupi na snagu sledeće godine.
Ministarka zdravlja dr Danica Grujičić kaže da je zakon gotov.
"Mislim da neće tu biti problema jer mi smo jedina zemlja praktično u okruženju i šire koja to još nije uvela. Ne treba nam još jedno zagađenje koje sami pravimo, a ne moramo da ga pravimo. Da ne govorim sada samo o plućima, govorimo i o pogubnom delovanju na krvne sudove koje je dokazano", naglašava ona za RTS i podvlači da je među ljudima s karcinomom pluća oko 95 odsto pušača.
Trećina stanovnika Srbije koristi duvanske proizvode koji su vodeći uzrok obolevanja, od kojih godišnje u Srbiji umre oko 20.000 građana, odnosno petina svih smrtnih slučajeva u zemlji.
Inače, bolesti prouzrokovane duvanom koštaju Srbiju 269 milijardi dinara godišnje.
Izračunato je i da mere za kontrolu duvana mogu da spreče više od 70.000 smrtnih slučajeva i uštede 642 milijarde dinara troškova lečenja i bolovanja do 2035. godine.
Primena mera kontrole duvana dovela je do smanjenja broja pušača u mnogim zemljama, što se odrazilo i na zdravlje stanovništva.
"Učestalost aneurizmatske bolesti u Švedskoj i Engleskoj smanjeno sa pet na jedan posto, a procenat pušača je u Engleskoj i u Švedskoj negde od 10 do 15 odsto, kod nas je blizu 40", napominje dr Igor Končar, vaskularni hirurg na Klinici za vaskularnu hirurgiju UKCS.
"Mi imamo dokaze da je u zemljama poput Amerike ili recimo Australije, gde su te mere najkompleksnije donete i održavaju se i podržavaju već više od decenije, više od dve decenije imamo i pad oboljevanja, ali ono što je još bitnije, imamo značajan pad smrtnosti od raka pluća", ističe dr Anđelka Grujičić, iz Centra za promociju javnog zdravlja GZJZ Beograd.
Preporučene mere kontrole duvana iz Okvirne konvencije SZO doprinele bi smanjenje smrtnosti od nezaraznih bolesti pre sedamdesete godine za jednu trećinu do 2030. godine.