Sarajevo je, zajedno sa Skopljem, jedan od dva najzagađenija grada u Evropi kada je kvalitet vazduha u pitanju. Zato ne čudi što se, malo malo, glavni grad Federacije BiH nalazi na listi gradova u kojima se vazduh opisuje od "veoma nezdravog" do "opasnog po život" i to ispred indijskih i pakistanskih metropola Nju Delhija, Karačija i Lahore.
Anes Budić iz "Eko akcije" Federacije BiH, za RT Balkan kaže da su, gledajući regulativu Evropske unije, Sarajlije pod uticajem lošeg vazduha više od 100 dana u godini, što je skoro pa trećina od 365 dana.
"Liste kojom mediji najčešće plaše građane su aplikacije poput IQAir, iza koje stoji švajcarska kompanija koja prodaje senzore za merenje kvaliteta vazduha i uređaja za prečišćavanje. Potom, u obzir se uzimaju podaci zvanično dostupni sa vladinih stranica. Tu nema vrednosti iz celog sveta, što je jedan od problema, a drugi je to što se rang-liste prave na osnovu satnih srednjih vrednosti, dok su statistički gledano najrelevantnije godišnje vrednosti", navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, kratkotrajne epizode zagađenosti mogu imati negativan uticaj na zdravlje, ali su dugoročni uticaji izlaganja PM 10 i PM 2,5 česticama daleko važniji.
"Sarajevo ima višedecenijski problem sa zagađenim vazduhom, koji je prisutan još od kraja šezdesetih. Broj stanovnika je posle Drugog svetskog rata povećan četiri puta, i u gradu je bilo puno industrije. Tadašnja vlast je napravila herojske napore da prevaziđe nedaće sa vazduhom lošeg kvaliteta, zabranila je grejanje na ugalj, stavila peć i kotlarnice na lož ulje, i tako smanjile zagađenje za 30 odsto. Napravili su gasovod od Zvornika do Sarajeva i u roku od sedam godina više od polovine stanovništva se greje na gas", objašnjava Budić.
Dodaje da je dodatni uzrok geografska konfiguracija terena, odnosno to što Sarajevo leži u kotlini, ali da je glavni problem što Bosna i Hercegovina trpi posledice institucionalne neuređenosti.
"Nemamo industriju, u našim gradovima možete spaliti bilo šta, ne postoje standardi za peći koje domaćinstva koriste za grejanje na čvrsta goriva, možete prodavati šta želite, otvoriti restoran sa otvorenim ognjištem, nema ni kontrole, a Republika Srpska ne vodi zvaničnu evidenciju", navodi on.
"Uništene su nam i Železnice, oko 160.000 vozila starije godine prizvodnje su nam na ulicama, zagušeni smo i zbog dodatnih automobila kojima građani dolaze iz okolnih mesta na posao u Sarajevo, od kojih dve trećine troše dizel", nabraja on sve probleme.
Ističe da je svest građana sve veća, jer kupuju prečišćivače, na ulici nose respiratorne maske, i poručuje daje na vlasti da radikalno izmeni svoj odnos prema ovom problemu.
Sarajevo je i danas sa indeksom kvaliteta vazduha 350 ponovo najzagađeniji grad na svetu, a u nekim delovima grada te vrednosti prelaze 400. Koncentracija PM 2,5 trenutno je 60 puta veća od vrednosti godišnje smernice Svetske zdravstvene organizacije za kvalitet vazduha.
Oko 3.300 ljudi u Bosni i Hercegovini godišnje prevremeno umre od posledica zagađenja vazduha, što je peta stopa smrtnosti u svetu, navodi međunarodna organizacija "Hjumans Rajts Voč".
PM 2,5 čestice nazivaju se "nevidljivim ubicama iz vazduha", jer su toliko sitne da prodiru duboko u pluća, pa čak i u krvotok.
Aerozagađenje može da bude uzročnik ozbiljnih zdravstvenih tegoba za osetljive grupe, decu, trudnice, stare, jer izaziva pobačaj, autizam, srčane i respiratorne smetnje, a dovodi se u vezu i sa mentalnim zdravljem.
Preporuka pulmologa je i da se u delu dana kada je koncentracija toksičnih materija u vazduhu na vrhuncu, ne otvaraju prozori, ne izlazi napolje, da se koriste maske i prečišćivači vazduha.
Kvalitet vazduha podeljen je u pet zona - odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen, a merenja se obavljaju polu-automatskim i automatskim mernim stanicama, te se svi dobijani podaci generišu u jednu celinu koja se prikazuje kroz indeks kvaliteta vazduha.