Niko iole upućen na Kosovu i Metohiji više i ne postavlja pitanje hoće li već za sedam dana, od idućeg ponedeljka 1. januara, kada na snagu stupi vizna liberalizacija iz Prištine, Peći, Prizrena, Uroševca, Đakovice, krenuti novi talas Albanaca ka zemljama Evropske unije, pre svega Nemačkoj, Švedskoj, Francuskoj.
Ovde je jedino pitanje hoće li narednih meseci sa tzv. Kosova otići još 80, 90, 100 ili 150.000 Albanaca.
Tzv. kosovska vlada već danima, javljaju mi prijatelji sa Kosova, svojim sunarodnicima preko mobilnih mreža šalje poruku "Od 1 januara 2024 bez viza. Potrebni: pasoš, smeštaj, povratna karta, finansijski dokaz. Samo kratkoročne posete, nema zapošljavanja, 90/180 dana".
Malo se ko na "Kosovu", međutim, od onih koji se uveliko spremaju da odu, osvrće na deo poruke Kurtijeve vlade vezan za zapošljavanje. Još manje je onih koji veruju da će se Albanci sa "Kosova" put Nemačke, Belgije, Švedske ili Holandije uputiti napet – šest ili nedelju dana, radi turizma, obilaska znamenitosti ili tek da posete rođake.
Ogromna većina ide u Evropsku uniju da zaradi koji evro jer na "Kosovu" posla jednostavno – nema.
"Nema boljeg pokazatelja uspešnosti njihovog projekta, te njihove lažne, nezavisne države od broja Albanaca koji su poslednjih godina napustili "Kosovo".
Jednostavno rečeno, nezavisnost se ne maže na hleb, ne može da se jede. Sve ima granice, pa i zapadni fondovi na kojima se na "Kosovu" decenijama živi.
Fondovi presušuju, posla nema, na red dolazi surova stvarnost.
Ako se dosada moglo živeti od parola, od paljevine srpskih kuća, crkava, ako je to ljudima bilo dovoljno, sad više nije", kaže mi jutros prijatelj, Srbin iz Severne Mitrovice koji iz neposredne blizine, preko Ibra, gleda kako i od čega žive komšije Albanci u južnom delu grada.
A brojke su neumoljive.
Kosovski ekonomski stručnjaci, prenose albanski mediji, uveliko govore o 200.000 mladih i nešto starijih Albanaca koji su u poslednjih par godina napustili "Kosovo", otišli put Zapada trbuhom za kruhom.
Albanska agencija za statistiku objavila je da se samo 2021. godine sa tzv. Kosova iselilo 42.278 mladih. Taj talas nastavljen je narednih godina, a od 1. januara 2024. godine dobiće novi zamah.
Potvrda je stigla i sa portala "SchengenVisaInfo.com" čije je istraživanje obavljeno početkom ove godine pokazalo da 40 posto Albanaca starosti od 25 do 34 godine planira da posle 1. januara 2024. godine napusti "Kosovo".
Na tzv. Kosovu je pre godinu i po kao bomba odjeknula i procena političkog analitičara iz Prištine Demiša Šaše da je u periodu od 10 godina, od 2008, odnosno od jednostranog proglašenja nezavisnosti, do 2018. oko 300.000 ljudi sa "Kosova" emigriralo u zemlje Evropske unije. Ovu procenu, manje – više, potvrdio je i šef DSK Ljumir Abdidžiku, kada je krajem prošle godine izjavio je da je tokom 2022. više od 49.000 građana tzv. Kosova dobilo radne vize i iselilo se sa u evropske države.
"Olakšavajuća okolnost za komšije Albance koji se spremaju preko granice jeste da bezmalo svaka porodica sa 'Kosova' ima nekoga na Zapadu, bližeg ili daljeg rođaka, pa će ih kad stignu u Berlin ili Minhen, Hamburg, Kopenhagen, tamo neko prihvatiti, pomoći oko smeštaja, zaposlenja. Sada će, u stvari, put Zapada krenuti oni koji su u međuvremenu stasali i kojima je teže prodati parole o nezavisnosti, Kosovu državi. Oni koji se pre opredeljuju za nešto opipljivije, za evre, dobre automobile, bankovni račun", komentarišu jutros u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Institut "Riinvest" objavio je istraživanje prema kome će posle 1. januara više od 32 posto radne snage sa "Kosova" emigrirati u evropske zemlje. Po podacima ovog Instituta, na "Kosovu" će najviše biti pogođen građevinski sektor kao i da bi usled vizne liberalizacije polovina preduzeća mogla da bude zatvorena zbog pada proizvodnje i bankrota.
Sa druge strane, posla za proste radnike sa "Kosova", ali i zanatlije, u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, uvek je bilo.
"Mnoge glave, naročito kod mlađih ljudi, već su se ohladile. Pričao nezavisnosti, o Srbima zlotvorima, o herojstvima UČK, višenije dovoljna. Mladi ljudi na 'Kosovu' vide kako žive njihovi vršnjaci na Zapadi, pa i njihovi sunarodnici koji su ranije otišli, vide skupocene automobile, garderobu, nakit, kada ovi za praznike dođu na 'Kosovo' pa i oni žele to isto. Sa druge strane, vide da na "Kosovu" nema fabrika, nema dobrih plata, radnih mesta, prosto, nema mogućnosti, i, rezultat je odluka da krenu put Zapada", nastavlja naš sagovornik iz Severne Mitrovice.
Predsednik Matice Albanaca Srbije i dobar poznavalac prilika na "Kosovu" Demo Beriša za RT Balkan nedavno podsetio da je na "Kosovu" u ovom trenutku oko 100.000 ljudi životne dobi između 15 i 21 godine koji niti rade niti se školuju i koji čekaju viznu liberalizaciju. Beriša procenjuje da bi samo u prvih pola godine, do juna 2024. sa "Kosova" moglo da ode između 80.000 i 90.000 ljudi.
Bolji poznavaoci kosovskih prilika govore i o kidanju tradicionalnih veza, porodičnih odnosa i uzusa, vezanosti za kuću, imanje i selo, familiju. I oni koji se vraćaju ne prave više kuće u selima u kojima su rođeni, radije kupuju stanove u gradskim centrima gde se lagodnije živi. Rezultate vizne libaralizacije koja na snagu stupa već za koji dan, najrealnije će pokazati popis stanovništva na Kosovu koji je u međuvremenu više puta odlagan i koji bi, konačno, ako ponovo ne bude odložen, trebalo da bude sproveden na proleće iduće godine.
Demo Beriša je uveren da od brojki od 1,5 miliona Albanaca na "Kosovu" nema ništa, da će sredinom 2024. godine u pokrajini "na spavanju" biti jedva oko 800.000 ljudi.
Inače, vizna liberalizacija znači da građani "Kosova" mogu putovati na 90 dana u toku šest meseci u zemlje Šengena. Liberalizacija se odnosi na putovanja u Austriju, Belgiju, Bugarsku, Hrvatsku, Kipar, Češku, Dansku, Estoniju, Finsku, Francusku, Nemačku, Grčku, Mađarsku, Italiju, Letoniju, Litvaniju, Luksemburg, Maltu, Holandiju, Poljsku, Portugal, Rumuniju, Slovačku, Sloveniju, Švedsku, Švajcarsku, Norvešku, Lihtenštajn i Island, ali ne i na Španiju jer ova zemlja ne priznaje nezavisnost tzv. Kosova, ni kosovske pasoše.