Srbija i Balkan
"Kartel" nije imao dozvolu: Ko kontroliše rad splavova u Beogradu
Na području nadležnosti Kapetanije Beograd tokom 2022. godine upisano je 1.956 plutajućih objekata, dok su 154 objekta registrovana za privrednu delatnost
Splav "Kartel" koji je u subotu uveče potonuo u Savu, dok su se posetioci u panici bacali u reku, nije imao potrebnu dozvolu Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, otkrio je danas direktor te uprave Slobodan Milošević.
Istovremeno, komandir Policijske ispostave za bezbednost na rekama MUP, Miloš Kostić, upozorio je one koji žele da drže ugostiteljske objekte i organizuju razne događaje na splavovima, moraju da poštuju zakonom utvrđene propise koji se odnose na bezbednost i dozvoljen broj gostiju.
Postavlja se pitanje ko kontroliše rad objekata na vodi, koje sve dozvole vlasnici moraju da pribave- od izgradnje, preko registracije, do sposobnosti splavova da plutaju ili plove...
"Shodno zakonskim odredbama Zakona o lukama i plovidbi na unutrašnjim vodama, naša ovlašćenja odnose se na sposobnost za plutanje ili plovidbu objekta. Nama se vlasnik javi, podnese zahtev, uplati određenu taksu, mi obradimo zahtev za pregled plutajućeg objekta, dostavi nam traženu dokumentaciju pre izlaska na pregled i kolege inženjeri mašinske i elektro struke, izađu na objekat i utvrde ispravnost objekta za plutanje", objašnjava Slobodan Milošević za RT Balkan.
Prema njegovim rečima, postoje precizni uslovi koji su određeni Pravilnikom o tehničkim pravilima za plutajuće objekte i čamce kako bi jedan splav bio bezbedan za rad.
"Splav mora da poseduje pontone određene debljine limova, konstrukcija mora da bude određene debljine, mora da ima potrebnu tehničku dokumentaciju u koju spada i pristupni most, jer se on smatra delom plutajućeg objekta. Poklopce, revizione otvore koji moraju da budu stalno zatvoreni i ojačani sa vakuum gumama. Na splavu moraju da budu stručne osobe koje vode računa o održavanju splava, takođe mora da ima onoliko prsluka za spasavanje koliko iznosi nosivost za koju je objekat registrovan, hidransku mrežu, razne pumpe, kako bi nadošla voda na samom objektu mogla da se ispumpa", nabrojao je Milošević.
Pregled se radi jednom godišnje na poziv vlasnika, a ako se ne javi, njegov objekat automatski postaje neregistrovan, objašnjava naš sagovornik.
"On sa tim našim izveštajem ide na upis u Lučku kapetaniju, koja mu izdaje plovidbenu dozvolu", dodao je Milošević.
Direktor Milošević objašnjava da se na osnovu nivoa stabilnosti objekta, njegovih dimenzija, plana evakuacije i nosivosti, računa propisana težina mase koju jedan splav maksimalno može da nosi.
"Najvažnije je da nije bilo žrtava, policija je odradila svoj posao besprekorno i zbog toga nemamo teže povređenih ili stradalih osoba", ocenio je Milošević i dodao da će veštak na osnovu tehničke dokumentacije koju Uprava poseduje izvući zaključke u vezi sa potonućem splava "Kartel".
Inače, kontrolu svih splavova na rekama jednom godišnje obavlja Odeljenje za inspekcijske poslove bezbednosti plovidbe pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Načelnik tog odeljenja Božidar Jagodić ranije je objasnio da nadzorni subjekat treba da ispuni kontrolu listu stavki kojima će inspektor pristupiti, a koja je zbog transparentnosti nadzora utvrđena ranije i nalazi se na sajtu ministarstva.
"Procenjuje se rizik, da li je splav registrovan, da li je istaknuta registarska oznaka, da li splav ima opremu, da li je na njemu lice koje vrši nadzor", objasnio je on.
Milan Nikolić, kapetan Lučke kapetanije Beograd, takođe je pojašnjavao da republička inspekcija posmatra da li je propisana veličina splavova, njegova visina, način privezivanja, da li objekti imaju prečišćivače otpadnih voda.
"Što se tiče nautičke bezbednosti splavova, kontrolu vrši Republička inspekcija bezbednosti plovidbe. U svakom slučaju svi ti splavovi, pogotovo oni namenjeni privrednoj delatnosti, moraju da zadovolje i tehnička pravila za plutajuće objekte kojima je definisana i određuje se, u skladu sa konstrukcijom, dozvoljena nosivost i maksimalan broj ljudi na tom objektu", naveo je Nikolić.
Kada jednom splav potone, za pristupanje vađenju iz reke potrebno je pribaviti dozvolu nadležne Lučke kapetanije.
"Prvobitno se gleda da li plovilo ugrožava plovidbu i u odnosu na to se formira realan i primeren rok. Za vađenje splava je odgovoran njegov vlasnik koji je dužan da se o tome izjasni u 15 dana", objasnio je Nikolić i dodao vađenje objekta zavisi i od meteoroloških i hidrometeoroloških uslova koji se odnose na vodostaj, brzinu reke, vremenske uslove i slično.
Na području nadležnosti Kapetanije Beograd tokom 2022. godine upisano je 1.956 plutajućih objekata, dok su 154 objekta registrovana za privrednu delatnost.
Prema rečima doskorašnjeg gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, u okviru projekta uređenja Savskog šetališta, sklonjeno je 39 splavova, a uklonjeno 35 plutajućih objekata.
Inače, početak 2023. godine obeležilo je potonuće splava "Fristajler" u Novogodišnjoj noći, zbog sumnje da je na dočeku bilo mnogo više osoba od dozvoljenog.
