Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu sa ambasadorom Ruske Federacije Aleksandrom Bocan-Harčenkom dan posle nereda u srpskoj prestonici.
Nakon razgovora ambasador Rusije je izjavio da srpski predsednik ima podatke da Zapad podržava proteste u Beogradu i da se neredi nakon poslednjih izbora organizuju po "majdanskom principu".
Međutim, ono što je dodatno privuklo pažnju javnosti je poklon Aleksandra Bocan-Harčenka Aleksandru Vučiću.
Naime, srpski lider je dobio na poklon knjigu "Strogo poverljivo" Anatolija Dobrinjina, dugogodišnjeg abasadora SSSR u SAD. On je početkom 1962. stigao u Vašington kao ambasador i napustio to mesto u martu 1986, to jest 24 godine kasnije.
Po svom trajanju, ovo je bio rekordan period u sovjetskoj, a i u celoj ruskoj diplomatskoj istoriji. Tokom mandata Dobrinjina smenilo se šest američkih predsednika.
Uzimajući u obzir svoje iskustvo, ambasador se odlučio da napiše knjigu koja bi pomogla mlađim kolegama da vide sa čime se suočavao ambasador jedne svetske sile tokom rada u drugoj.
Radeći na knjizi Dobrinjin je koristio diplomatsku arhivu i svoje dnevničke zapise, koji do tada nisu bili objavljeni. Knjiga odražava gotovo sve najvažnije razgovore i sastanke sa predsednicima, državnim sekretarima, predsedničkim pomoćnicima za nacionalnu bezbednost, senatorima, političkim i javnim ličnostima Sjedinjenih Država, kao i sa sovjetskim liderima tog perioda. Ova knjiga u potpunosti prenosi duh vremena, atmosferu i hroniku sovjetsko-američkih odnosa u njihovoj poslednjoj kritičnoj fazi. Svedočanstva savremenika i dokumentarna građa iz tog perioda mogu biti od koristi svima koji su zainteresovani za složenu istoriju obostranih odnosa, što služi kao elokventna opomena da se ne ponavljaju tužne greške tako nedavne prošlosti.
Knjiga je objavljena 1996. godine i daje mogućnost čitaocima da zavire iza kulisa u diplomatske odnose ove dve države u složenom posleratnom periodu svetske istorije. Vrednost knjige je u tome što autor nije "hroničar", već aktivni učesnik u procesu formiranja ovih odnosa, koji ujedno ima i značajan uticaj u najvišim ešelonima moći kako u Moskvi tako i u Vašingtonu.
Anatolij Dobrinjin u knjizi piše: "Svoj zadatak sam video u korektnom i objektivnom 'prevođenju' složenog dijaloga između rukovodstava ove dve zemlje, u održavanju pozitivnih aspekata naših odnosa, u savesnom vođenju teških pregovora."
RT Balkan predstavlja jedan citat iz knjige "Strogo poverljivo":
"Odnosi između SSSR i SAD bili su jedinstveni. I jedni i drugi su istovremeno bili i protivnici i nevoljni partneri u podeli odgovornosti za sudbinu sveta sa važnim obostranim razumevanjem o neprihvatljivosti nuklearnog rata.
"Usled niza objektivnih i subjektivnih okolnosti teret održavanja poverljivih odnosa između obe vlade tokom ovog perioda padao je uglavnom na sovjetskog ambasadora u Vašingtonu. Preko njega je išao tzv. poverljivi kanal između rukovodstava dve zemlje, često zaobilazeći diplomatske službe. Preko ovog kanala odvijala se glavna lična prepiska šefova SSSR i SAD, kao i traženje rešenja za krizne situacije, 'ćorsokake' u složenim diplomatskim pregovorima, a i razmena mišljenja o pojedinim 'osetljivim' pitanjima. Kada se ovaj kanal najviše koristio, između Bele kuće i sovjetske ambasade čak je uspostavljena direktna tajna telefonska veza.
"Svoj zadatak sam video u korektnom i objektivnom 'prevođenju' složenog dijaloga između rukovodstava ove dve zemlje, u održavanju pozitivnih aspekata naših odnosa, u savesnom vođenju teških pregovora. Istovremeno sam se trudio da se ne predam potpuno razumljivim emocijama zbog određenih negativnih događaja, kojih je, nažalost, bilo mnogo.
"Kada se osvrnem nazad, naravno, žalim što je skoro četvrt veka rada kao ambasador u Vašingtonu proteklo uglavnom u teškom periodu sovjetsko-američkog rivalstva. Koliko su korisnog za ovo vreme mogle da učine obe sile kako bi zbližile naše narode da je još tada uspostavljena zdrava osnova naših odnosa. Pa ipak, mogu iskreno da kažem da sam učinio sve što je bilo u mojoj moći da sprečim da 'hladni rat' preraste u 'vrući' i da se postepeno polaže seme međusobnog razumevanja i dobrih odnosa između naših zemalja. To je ono čemu sam uvek težio.
"Sada je za obe zemlje najvažnije da se oslobode mentaliteta iz perioda hladnog rata i razviju složenu, ali zaista neophodnu stratešku saradnju zarad mira, prosperiteta i drugih zajedničkih interesa, a da istovremeno ne dopuštaju da moguće, a ponekad i neizbežne, nesuglasice i poteškoće naškode ovom glavnom zadatku."