Pecajući u nemirnim vodama Srbije nakon osporavanih izbora, Rusija je u ponedeljak optužila Zapad da je organizovao antivladine ulične proteste u Beogradu, koji su u nedelju uveče prerasli u nasilje, piše "Njujork tajms".
Tvrdnje ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka o zaveri Zapada prestavljaju najnoviji napor Moskve da osujeti dosadašnju, uglavnom bezuspešnu, diplomatsku kampanju Sjedinjenih Američkih Država i Evrope da izvuku Srbiju iz ruske orbite i prekinu tradicionalno jake veze dva slovenska i pravoslavna hrišćanska naroda, ističe američki medij.
"Prethodno mirni ulični protesti u Beogradu zbog, kako opozicija kaže, nameštenih opštih izbora 17. decembra, postali su nasilni u nedelju nakon što su demonstranti pokušali da upadnu u zgradu Gradske skupštine u Beogradu, gde su dočekani suzavcem", dodaje se u tekstu.
Autor podseća na izjave Bocan-Harčenka da postoje "nepobitni dokazi da je nemire podstakao Zapad", što, kažu, potvrđuje tvrdnje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je srpska vlada bila na udaru spoljnih snaga koje traže obojenu revoluciju.
"Njujork tajms", međutim, tvrdi da "nema dokaza da su zapadne vlade podstakle ulične proteste protiv Vučića i onoga što njegovi protivnici veruju da su pokradeni izbori u Beogradu".
Podsećaju da se u izveštaju posmatrača izbora iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) navodi se da je srpskim biračima dat širok izbor kandidata i da se sloboda izražavanja i okupljanja generalno poštuje. Ali, navodi se, vladajuća stranka je imala prednost jer su "pritisak na birače, kao i odlučno učešće predsednika i sistemske prednosti vladajuće stranke potkopali izborni proces u celini".
Zapadne zemlje, koje su oprezne da "ne spale mostove" sa Vučićem, nisu previše oštro kritikovale izbore u Srbiji, navodi "Njujork tajms".
Ambasador SAD u Srbiji, Kristofer Hil, pozvao je prošle nedelje Srbiju da se pozabavi nedostacima izbornog sistema, ali i naglasio da se američka vlada raduje nastavku rada sa srpskom vladom. Ta saradnja, kako je rekao, uključuje regionalna pitanja i želju Srbije da postane deo porodice zapadnih naroda.
"Njujork tajms" podseća da je Srbija 2009. godine podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je prijava bila u zastoju godinama. "Od početka ruske Specijalne vojne operacije u februaru prošle godine raste pritisak sa Zapada na Vučića da izabere stranu. On je osudio rusku invaziju na Ukrajinu, ali je odbio da se pridruži evropskim sankcijama Rusiji i pokazao samo mali interes za rešavanje dugogodišnjeg spora oko statusa Kosova, nekadašnje srpske teritorije koja je proglasila nezavisnost 2008. godine", dodaje američki medij.
"Njujork tajms" dalje ističe da se "zla krv između Srbije i Zapada polako smirila", i da je Zapad za zaoštravanje tenzija i rasplamsavanje nasilja u pretežno srpskim oblastima severnog Kosova u septembru, okrivio Kosovo, a ne Vučića".
"Umesto da daju Vučiću više slobode da raskine sa tvrdolinijskim srpskim nacionalističkim snagama, blisko povezanim sa Rusijom, kako se Vašington nadao, čini se da su ga izbori samo gurnuli bliže Moskvi. Nakon sukoba u Beogradu u nedelju uveče, premijerka Srbije Ana Brnabić, bliski Vučićev saveznik, zahvalila je ruskim bezbednosnim snagama na tome što su podelile informacije koje ukazuju na zapadnu ruku u protestima opozicije", ističe "Njujork tajms".
"To verovatno neće biti popularno ovima sa Zapada, ali ja posebno večeras osećam da je važno stati u odbranu Srbije i da se zahvalim ruskim službama bezbednosti koje su imale te informacije i koje su ih podelile sa nama", izjavila je tom prilikom Brnabić.