Major Danijel Lesli, kapelan američke vojske u Regionalnoj komandi Istok NATO-KFOR-a obećava na početku svog teksta "Prigrlivši svetlo: duhovna otpornost na Kosovu" objavljenom na sajtu "Ju-Es-Jurop vorld afers" da će nas povesti u istraživanje inspirativnog putovanja verskih zajednica na "Kosovu" i objasniti nam kako je njihova vera postala svetionik u najmračnijim vremenima.
Ali njegov izlet po "kosovarskim" duhovnim tradicijama ostao je samo na frazama o ljubavi, slozi, jedinstvu, prevazilaženju razlika, suživotu hrišćanstva i islama, hramovima kao utočištima bez ijednog konkretnog detalja.
"Iako je 'Kosovo' pretežno muslimansko, ono je mešavina verske različitosti koja postoji unutar njegovih granica gde islam, hrišćanstvo i druge vere harmonično koegzistiraju. Islam, koji uglavnom praktikuje albanska većina, vekovima je bio sastavni deo kosovskog identiteta. Isto tako, pravoslavna hrišćanska zajednica, pre svega srpskog porekla, ima duboke istorijske korene u regionu".
U te dve rečenice major Lesli sproveo nas je kroz uzbudljivo putovanje kroz istoriju verskih zajednica na tzv. Kosovu. Neka ličnost, neki događaj, neka zajednička tradicija ili bar nazivi tih verskih zajednica koje čine "jedinstveni mozaik duhovnih tradicija" osim konstatacije da se radi o islamu i hrišćanstvu - ničeg od toga nema u nadahnutom tekstu majora Leslija.
Iz očiglednih razloga: u stvarnosti koja izgleda nije zavredela da uđe u tekst američkog kapelana, takvih primera skoro da i nema. Jer baš bi pokvarilo tezu o hramovima kao mestima utočišta na Kosovu kada bi kapelan konstatovao da su monasi manastira Visoki Dečani, koji jesu pružali utočište i Srbima i Albancima tokom sukoba na KiM, u naše vreme od lokalnih Albanaca optuživani za antialbanske akcije u tom periodu. A što bi tek bilo teško uklopiti u mozaik verske tolerancije kockicu sa brojem oružanih napada na Dečane.
Ili jedan tako sitan događaj kakav je bio martovski pogrom 2004. godine sa sve snimkom rušenja krsta na crkvi kod Podujeva i paljenjem drevnih hramova SPC.
Jedino iole konkretno što se pominje u ovom tekstu jeste postojanje "Međuverske inicijative Kosova" za koju se navodi da kroz dijalog predstavnika različitih verskih zajednica i skupove promoviše mir i toleranciju. Očekivalo bi se da je tu "instituciju" u zemlji predstavljenoj kao krajnje pobožnoj gde "vera ujedinjuje ljude", a "duhovnost opstaje i u najmračnijim vremenima" osnovala neka verska zajednica makar se ona zvala i Islam ili Hrišćanstvo, ali ne. "Međuversku inicijativu Kosova" osnovao je prištinski političar Petrit Seljimi, tada zamenik ministra spoljnih poslova tzv. Kosova - u nedostatku verskog autoriteta ove duhovnošću prožete zemlje.
Zašto verskog autoriteta nema, ni to nije teško odgonetnuti: major Lesli u svom tekstu sve vreme piše o "kosovarskoj duhovnosti", onoj koja svoje molitve upućuje svevišnjoj Beloj kući, a verske spomenike podiže bivšem američkom predsedniku Bilu Klintonu.
S tim u vezi, uspeo je major Lesli u onoj gore citiranoj rečenici o vekovima islama i pravoslavnim korenima da ubije dve muve jednim udarcem: uvredi i muslimane i pravoslavce. Islam od pre nekoliko vekova na prostoru Kosova i Metohije sigurno nije bio "kosovskog identiteta", što može da potvrdi svaki Srbin ili Turčin koji danas zna bar osnovne činjenice o Kosovskom boju 1389. godine. Između ostalih. "Kosovarski identitet" tada jednostavno nije ni postojao.
Takođe, "pravoslavna hrišćanska zajednica" na KiM nije "pretežno srpskog porekla" nego gotovo isključivo srpskog porekla, osim što to nije samo zajednica već Srpska pravoslavna crkva stara više od osam vekova. Uz sitan detalj koji je američki kapelan zaboravio da pomene - da joj je na Kosovu i Metohiji, u Pećkoj patrijaršiji, istorijsko sedište.
No, u tekstu u kojem je glavno svetilište "Svis dajamond" hotel u Prištini gde je svojevremeno održana konferencija "Međuverske inicijative Kosovo" Pećkoj patrijaršiji nije ni mesto.
Dok ne opere svoj istorijski identitet i postane jedna od zadužbina Nimanijevih, "kosovarske" viteške loze i plemića koju su nasilno prisvojila divljačka srpska plemena i preimenovala ih u Nemanjiće, za Pećaršiju neće ni biti mesta u ovakvim tekstovima koji domišljaju duhovnost Kosovara i njihovu versku toleranciju.