Gledajući proteste prozapadne opozicije nezadovoljene izbornim rezultatima, neko bi mogao pomisliti i da doživljava "deža vi" budući da malo, malo, pa se među demonstrantima pojave pojedini već viđeni i svima dobro poznati simboli, poput stilizovane pesnice "Otpora" koju je prisvojila grupa studenata "Borba".
Pesnica kojom je, nenasilnim protestima koji su se kasnije pretvarali u nasilne, u velikom delu sveta uspostavljana "demokratija" po meri Zapada, nije, međutim "bliska" samo Srbima koji se sećaju petooktobarskog perioda, već je dobro, ali ne i po dobru, poznaju i Rusi.
Stilizovani prikaz stisnute šake, vrlo slične onoj otporaškoj, kao logo svoje partije Sindikat koristi i ruski opozicionar Aleksej Navaljni koji se nalazi u zatvoru u Sibiru.
Nadležni u Moskvi imaju dokaze da je Navaljni, koga je sud letos proglasio krivim za osnivanje i finansiranje ekstremističke organizacije i njenih aktivnosti, preko različitih nevladinih organizacija planirao sprovođenje obojene revolucije, delujući, kako su iz moskovskog tužilaštva saopštili, "u aktivnoj koordinaciji i po naređenju različitih stranih centara koji sprovode destruktivne akcije protiv Rusije".
Navaljni se, naime, u domovini istakao organizujući demonstracije protiv predsednika Putina koji je imao apsolutnu podršku naroda.
Njegova metoda prekrajanja izborne volje Rusa, kako je priznao i "Njujork tajms" u jednom tekstu iz 2012. godine "nije nova taktika", ističući da je to zapravo knjiški primer nenasilnih protesta iz "Šarpovog rečnika moći i borbe" Amerikanca Džina Šarpa.
Jednostavnije rečeno, sve je to rađeno po "Mustri za revoluciju", koja se promoviše kao "priručnik" za sprovođenje obojenih revolucija nekadašnjeg vođe "Otpora" (današnjeg KANVAS-a) Srđe Popovića koji je svoje "pesnice" umešao u rušenje vlasti na svim meridijanima…
A sve po instrukcijama svog duhovnog roditelja i učitelja pomenutog Džina Šarpa čija je knjiga "198 metoda nenasilnog delovanja", bukvalno bila uputstvo za postupanje tokom Narandžaste revolucije.
Zanimljivo je znati da je Šarp osnivač Instituta Albert Ajnštajn, u kome je radio i penzionisani pukovnik CIA Robert Helvi. Helvi se, kako se kasnije saznalo, početkom 2000. godine u budimpeštanskom Hiltonu sastao sa prvom grupom od 12 srpskih "regruta", koji su bili deo "Otpora".
Da je iza Navaljnog stajao Zapad, kako su Rusi i tvrdili, možda najbolje pokazuje i činjenica da su zapadni mediji jedno vreme licitirali kako je Americi toliko stalo do ovog "revolucionara" da je spremna da u razgovore s Rusijom o razmeni zatvorenika, uključi čak i pregovore o njemu. Rusi su, međutim, tada istakli da se o razmenama zatvorenika ne može diskutovati u američkim časopisima.
I ne samo to, već je Navaljnijeva Fondacija za borbu protiv korupcije, kako je to ranije otkrio RT, u tesnim finansijskim vezama sa drugim ruskim opozicionarom, nekadašnjim tajkunom Mihailom Hodorkovskim čija je partija "Otvorena Rusija" poznata po korišćenju metoda nenasilne akcije koje je patentirao Šarp.
Zapad je svojevremeno stajao i iza Popovićeve umetnosti obaranja režima u Srbiji. Sve se to, kako su obnarodovale "Vikiliksove" depeše, dešavalo za račun Vašingtona.
Prepiska privatne američke obaveštajne kompanije "Stratfor" od 2007-2010. vođu Otpora Srđu Popovića označila je kao "našeg srpskog revolucionarnog prijatelja", a za njegovu organizaciju "Otpor" navela da "obara diktatore i autokratske režime" koji nisu po volji Vašingtona.
Krenuo je i zatim izvoz revolucija, pa je tako pesnica "oslobađala" svet – od Srbije, preko Belorusije, Gruzije, Egipta, Maldiva, Kirgistana, i Ukrajine. Teško je zamisliti da zapadni pokrovitelji obojenih rezolucija, koji su sa svojim saradnicima pokušavali da ruše vlasti u neposrednom ruskom susedstvu, nisu pokušali da svoje pipke, možda baš preko Navaljnog, pruže i do Moskve kako bi i Rusima "isporučili" demokratiju.
Šarpove i Popovićeve metode, nisu upalile u Rusiji, a tamošnji nenasilni protesti nikada još nisu uspeli da prerastu u nasilne. Ni u Belorusiji pokušaj obojene revolucije nije bio efikasniji.
Obišavši svet, pesnica se, iako stilizovana, vratila tamo gde su je prvobitno i "posadili – u Srbiji. "Otpor" je samo u međuvremenu prerastao u "Borbu".
Metod je ostao isti, onaj iz Šarpovih i Popovićevih knjiga.
Među nezadovoljnim građanima kreira se slika neprijatelja oličenog u trenutnom režimu, zatim održavanje "adrenalina" i napetosti putem društvenih mreža, a onda i provociranje policije da upotrebi silu.
Akteri su ponovo, kao i u doba Petog oktobra, studenti, a prozapadni mediji, upravo njima ovih daju ulogu glavnih organizatora ovih protesta, iako je prilično jasno da je sve krenulo od, takođe, prozapadnih političkih partija.
"U slučajevima kada se napred, u prvi red, istura omladina, to jest kada se agituje među studentima da se izlazi na trgove i da se organizuju protesne akcije, to jest da se ide na barikade, to je tipična osobenost obojene revolucije. Zato što se najpre mladi ljudi gurnu pod pendreke i vodene topove policije a onda se izbaci parola 'biju našu decu!'. To je tipična tehnika", ukazao je profesor na Univerzitetu Lomonosov Andrej Viktorovič Manojlo, jedan od najvećih stručnjaka za ovu temu.
Ostali su isti i finansijeri – za rušenje Miloševića novac su davali, između ostalih i Fridom haus, USAID, IRI, Soroš, Nacionalni demokratski institut (NED), pa i Šarpov Institut Alberta Ajnštajna. Sve ove fondacije imaju svoje prijatelje i parnere i među aktuelnim NVO koje su podržale proteste i dovele u pitanje legitimitet izbora.
Nije dakle ni misterija zbog čega se kao ilustracija protesta koristi pesnica. Uvek je jedna te ista ruka koja u šaci drži stisnute izvršioce obojenih revolucija – ni to se ne menja.