Srbija i Balkan
Ambasador Terzić za RT: Nije obojena revolucija, ovo je borba Zapada za uticaj u Srbiji
Srpski istoričar je komentarisao proteste u Beogradu i njihovu vezu sa kijevskim Majdanom, šta bi se desilo kada bi prozapadna opozicija došla na vlast i kako bi se rešilo pitanje "Kosova"
Aktuelni protesti u Beogradu još nisu obojena revolucija u pravom smislu. Vodi se borba za uticaj, u igri je nezavisnost tzv. Kosova i uvođenje sankcija Rusiji, navodi bivši ambasador Srbije u Moskvi, istoričar Slavenko Terzić u intervjuu za rusku redakciju RT.
Srbija je već preživela jedan Majdan – 5. oktobra 2000. godine se desilo veliki državni prevrat, predsednik Slobodan Milošević je smenjen s vlasti, gorela je zgrada skupštine, podseća on.
Ti događaji su, kako ocenjuje, naširoko otvorili vrata zapadnom uticaju u Srbiji tog perioda.
"Sada je, čini mi se, još rano da se kaže da je ovo Majdan. Možda se nešto priprema, ali ne mogu da kažem da je Majdan i početak obojene revolucije", naveo je Terzić.
Politika se u svetu, a naročito na Balkanu, svodi na biznis, trgovinu i manipulaciju, ističe on i dodaje da ne zna da li igde u svetu ima poštenih izbora.
Srpska opozicija je na ulicama, tvrdi da su izbori bili neregularni, jer je očekivala drugačije rezultate, verovala je da će u Beogradu doći na vlast, naveo je Terzić.
Dve greške opozicije
Prozapadna opozicija je napravila dve greške zbog kojih nije dobila dovoljno glasova na izborima, rekao je on.
"Prva je jer su mnogo glasno rekli da će uvesti sankcije Rusiji. Srbi to ne podržavaju", ističe i poziva se na rezultate istraživanja koje je pokazalo da čak 80 posto stanovnika Srbije ne podržava uvođenje sankcija Moskvi.
Druga greška im je, kako je ocenio, što su podržali odluku međunarodnog suda u Hagu da se u Srebrenici dogodio genocid.
Prema njegovim rečima, Srbija je trenutno demokratsko društvo u kome se vodi borba za uticaj.
"Ceo Balkan je pod velikim uticajem Zapada i NATO-a. Sve države koje okružuju Srbiju su članice Alijanse. Srbija je u vojnom smislu još neutralna država. A NATO želi da ima uticaj u samoj Srbiji", rekao je Terzić.
Kristofer Hil šokirao srpsku opoziciju
Na pitanje ruske redakcije RT-a, kako tumačiti izjavu američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila da je vreme da se posluša volja naroda i uvaže rezultati izbora i da li SAD na taj način odlažu konflikt ili dižu ruke, Terzić kaže da sve liči na trgovinu i da je njegova izjava šokirala prozapadnu opoziciju koja protestvuje.
"Ne znam tačno šta znače njegove tvrdnje. Možda podrška vladajućoj partiji i predsedniku Aleksandru Vučiću, a možda je po sredi neka vrsta trgovine. Kao podržava Vučića, ali očekuje od njega kompromis u pitanju Kosova i Metohije", rekao je istoričar.
"Kristofer Hil je veoma iskusan diplomata, master diplomatije. Doveli su ga iz penzije. Mnogo je godina proveo na Balkanu. Nakon NATO agresije je bio na Kosovu i Metohiji i na Balkanu i dobro poznaje naše teritorije", rekao je on.
Nema kompromisa u pitanju Kosova i Metohije
Nijedan srpski državnik ne bi mogao da stavi svoj potpis na priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, premda deluje kao da je prozapadna opozicija spremna da prihvati nasilnu secesiju južne srpske pokrajine, ističe Terzić, odgovarajući na pitanje šta će se desiti sa "Kosovom" ako bi prozapadna opozicija došla na vlast.
"Zapadnoj politici smeta srpski narod koji u ogromnom procentu ne podržava nikakvo ocepljenje KiM od Srbije. A Srbi smatraju da je južna pokrajina neodvojivi deo republike Srbije, kako to priznaje i Rusija. Kosovo i Metohija je kolevka srpske kulture, civilizacije i osnova njene državnosti", ocenio je Terzić.
Aktuelne srpske vlasti navode da nikada neće priznati nezavisnost tzv. Kosova, ali i to može da bude veoma "lukavo i opasno", dodao je.
"Može da se desi da zvanično ne priznamo, ali da ipak polako, nekim dogovorima i kompromisima suštinski priznajemo postojanje te pseudo-države", upozorio je on, ističući da ne sme da dođe do kompromisa.
Albanci imaju svoju državu, tj. Albaniju, a albanska manjina u Srbiji treba da ima visok nivo autonomije i to ne podrazumeva ocepljenje KiM od Srbije, naveo je on.
Znamo mi te posmatrače vrlo dobro
Srbija ima veliko iskustvo sa međunarodnim posmatračima na izborima, rekao je Terzić podsećajući da je 1998. i početkom 1999. godine tadašnji predsednik Slobodan Milošević dozvolio da dođe posmatračka misija na čelu sa generalom Vilijamom Vokerom.
Ispostavilo se da suštinski cilj misije bio da pripremi teren za NATO agresiju na Jugoslaviju.
"Ne mogu da kažem da su i ovi posmatrači radili s tim ciljem, ali postoji određena tendencija da se Srbija okrivi i primora na sankcije protiv Rusije", rekao je on, ocenjujući da je pitanje Kosova složeno:
"Tzv. Kosovo je rezultat NATO agresije na Jugoslaviju i opasan presedan u međunarodnim odnosima. Zapad nije spreman da prihvati svoju grešku. Secesija 'Kosova' je južnu srpsku pokrajinu pretvorila u crnu rupu trgovine drogom i drugih kriminalnih aktivnosti".
Srbija nikada neće priznati 'Kosovo', a dolaze mlade generacije koje su spremne da južnu pokrajinu vrate Srbiji, zaključio je Terzić.
