RT Balkan istražuje: Ko je diplomata sa Islanda koga Vučić optužuje da je znao za nemire u Beogradu?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je optužio šefa Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Alberta Jonsona da je unapred znao za postizborne nerede u Beogradu, jer mu je nekoliko dana pre izbora to rekao lider Stranke slobode i Pravde Dragan Đilas.

"Pitam Alberta Jonsona, zašto nije obavestio javnost šta je čuo od Dragana Đilasa nekoliko dana pre izbora. On je šef delegacije ODIHR-a, a mi ćemo na tome da insistiramo na tome. To je ključna stvar, zašto je to sakriveno, jer neće moći da bude sakriveno. On je obavestio druge da mu je Đilas rekao da neće priznati izbore ni na koji način, i da su se spremali za proteste", rekao je Vučić na "Pinku".

On je dodao i da će, ukoliko ga islandski diplomata bude optužio da laže, izneti dokaze.

Jonson je u ponedeljak, 18. decembra rekao da preliminarna izjava posmatračke misije ukazuje da su izbori tehnički dobro izvedeni, da su postojale političke alternative, ali da je "predsednik države bio izrazito uključen u sve i to je stvorilo nejednake uslove za učesnike na izborima".

Islandski diplomata je u intervjuu za Glas Amerike tri dana kasnije rekao da misija OEBS-a "nije imala zadatak da ocenjuje da li su izbori u Srbiji bili slobodni i pošteni, niti da preporučuje ponavljanje glasanja", ali da su "konstatovali da su izborni uslovi bili neravnopravni i da su zabeležili neregularnosti na sam dan glasanja".

Naš izbor

RT Balkan istražuje: Ko poziva na Majdan u Srbiji

On je tom prilikom rekao i da o nalazima u vezi sa izborima nije razgovarao ni sa kim iz vlasti u Srbiji, kao i da postoji "očigledan manjak političke volje da se primene preporuke o poboljšanju izbornog procesa".

Ko je Albert Jonson?

Reč je o iskusnom diplomati koji je tokom svoje višedecenijske karijere obavljao mnoge značajne funkcije u svojoj domovini.

Nakon što je više od decenije obavljao funkciju spoljnopolitičkog savetnika premijera, on je 2006. postavljen na funkciju islandskog ambasadora u SAD, gde ostaje do 2009. godine. Dve godine kasnije preuzima mesto ambasadora u Rusiji, koje obavlja do 2016.

Kako otkrivaju dokumenti Vikiliksa, Jonson je početkom 2006. godine učestvovao u pregovorima sa predstavnicima SAD nakon što je Vašington najavio da planira da povuče deo svojih vazdušnih snaga na tom ostrvu, što pokazuje da je bio čovek od poverenja islandske, ali i američke vlade kada je reč o bezbednosnim pitanjima.

Island, koji je članica NATO-a od osnivanja tog saveza 1949. godine, nema stalnu vojsku, a njihova odbrana je u skladu sa sporazumom iz 1951. u najvećoj meri poverena Sjedinjenim Državama.

Kada je Vašington početkom marta 2006. godine najavio da će povući svoje snaga iz baze Keflavik, Jonson je bio jedan od glavnih pregovarača islandske vlade čiji je zadatak bio da ubedi Amerikance da ostanu na tom ostrvu. 

U depešama se navodi da je Jonson tom prilikom ukazao da je njegova vlada "razočarana" američkom odlukom o povlačenju, kao i da predloženi američki plan "nije dovoljan da uveri islandsku javnost, parlament i ministre da je Island adekvatno zaštićen".

Dakle, reč je o čoveku koji je aktivno zalagao za ostanak američkih snaga na teritoriji svoje države, čak i u trenutku kada su oni želeli da je napuste.

SAD su ipak povukle svoje snage sa Islanda do sredine 2006. godine, da bi 2015. godine ponovo izrazile želju za korišćenjem baze Keflavik. Američka vojska je do 2021. rasporedila nekoliko bombardera u toj bazi.