Novi hladan tuš za Aljbina Kurtija, predsednika tzv. vlade Kosova - Kancelarija EU u Prištini objavila je da se protivi odluci Kurtijeve vlade da deo duga za struju utrošenu u četiri opštine na severu KiM naplati iz sredstava Razvojnog fonda za sever. Iz ove kancelarije za RTV Dukađin saopštili su, naime, da "sporazum Srbije i Kosova ne predviđa da se novac Razvojnog fonda troši u te svrhe".
"Trenutno je na raspolaganju 3,6 miliona evra za isplatu novih projekata. Plaćanje dugova za električnu energiju ne ispunjava kriterijume za finansiranje projekata iz Razvojnog fonda, definisanog Briselskim sporazumom za naplatu prihoda od carina od 17. januara 2013. godine", saopšteno je iz Kancelarije EU.
Reakcija Evropske unije stigla je samo nekoliko dana pošto je tzv. kosovska vlada odlučila da od četiri opštine na Severu, Severne Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, delom i iz sredstava Razvojnog fonda naplati 12 miliona evra duga kosovskoj elektromreži (KOSTT) koji je, kako je zaključeno u Prištini nastao kao "rezultat energetskih devijacija u evropskoj prenosnoj mreži, a zbog četiri opštine na Severu".
Iza ove formulacije krije se, ustvari, namera Kurtija da na ovaj način naplati navodni dug za struju stanovnika koji žive u ove četiri opštine.
Na istoj sednici vlade, a kako je saopštio kosovski ministar finansija, Hekuran Murati, od ukupnog duga koji po njegovoj računici iznosi 11.870.246 evra razrezano da se od Severne Mitrovice, prinudno, naplati 6,5 miliona evra, od Zvečana 1,1 milion evra, Zubinog Potoka 1,6 i Leposavića 2,6 miliona.
Isti ministar saopštio je i da KOSTT "ima problem sa likvidnošću", a da su oni "kao Vlada rekli da električnu energiju treba da isplate građani koji su je koristili u ove četiri opštine", kao i da je "najpravednije da teret plaćanja duga pripadne njima".
Inače sredstva Fonda za razvoj osnovanog 2013. godine na osnovu Briselskog sporazuma, i koja su sada na udaru Kurtija, prikupljaju se na ime taksi na uvoz robe preko prelaza Jarinje i Brnjak.
Iz Kancelarije EU juče je rečeno da je od osnivanja Fonda "izdvojeno više od 14,5 miliona evra za različite projekte promocije društveno-ekonomskog razvoja četiri severne opštine".
Juče je na nameru Kurtija da iz Fonda za razvoj naplati navodni dug za struju reagovao i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković koji je uputio pismo specijalnom izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku. Petković je izrazio "oštar protest i zabrinutost povodom odluke kosovske vlade u vezi sa naplatom navodnog duga za struju".
Petković je u pismu Lajčaku naveo da su navodi na kojima se zasniva odluka apsolutno netačni i neutemeljeni, i da sama namera da se od Razvojnog fonda za Sever jednostrano oduzmu sredstva za bilo kakvu namenu izuzev onih koje su predviđene Sporazumom o carinama i Razvojnom fondu za Sever iz 2013. godine, koje se pre svega tiču razvoja ove četiri opštine, predstavlja "najgrublji napad na proces dijaloga, a pre svega na stanovništvo u četiri većinski srpske opštine za čiji razvoj i unapređenje života su sredstva u Fondu namenjena".
Petković je zatražio i hitnu reakciju EU kako bi se sprečila namera Prištine da otme sredstva Fonda.
Direktor kancelarije za KiM u pismu Lajčaku naveo je da je "bilo kakva redistribucija postojećih finansijskih resursa predstavlja direktno kršenje Sporazuma o carinama i Razvojnom fondu za Sever iz 2013. godine".
"Imajući u vidu sve prethodno pomenuto, možda još važnije, najavljena isplata navodnog duga za električnu energiju iz finansijskih sredstava Fonda za Sever još jedna je u nizu jednostranih, nelegalnih i nelegitimnih odluka Privremenih vlasti u Prištini i da, kao takva, predstavlja direktno i grubo kršenje Sporazuma o carinama iz 2013. godine", naveo je Petković.
Inače, do jeseni 2013. godine energetski sistem na Severu bio je nezavisan u odnosu na kosovski sistem. Sever je do tada struju dobijao vodom iz pravca Novog Pazara apreko trafostanice Valač, manjim delom i preko voda iz pravca Raške. Septembra 2013. godine napravljena je i veza Valača sa elektroenergetskim sistemom na jugu Kosmeta ali je, prema dostupnim podacima, EPS i dalje pokrivao troškove snabdevanja strujom građana u četiri opštine na Severu.
Od pre tri godine, od decemba 2020. godine, energetski sistem na Severu Kosova izdvojen je iz oblasti upravljanja srpske Elektromreže a kosovski prenosni operator za električnu energiju KOSTT preuzeo je upravljanje elektrosistemom i na severu "Kosova".
Prema saznanjima portala "Kossev", od decembra 2020. godine i izdvajanja sistema na severu KiM iz kontrolne oblasti EMS-a, "računi za utrošenu struju pokrivali su se iz budžeta Kosova, a poslednjih meseci novac za to izdvajala je kosovska vlada".
Portal podseća i na reči Kurtija iz juna prošle godine, "da će svaki cent koji kosovske institucije daju za struju na Severu zapravo biti evidentiran kao dug!".
"Mi smo nasledili ozbiljnu situaciju, gde na Severu nije bilo naplate energije. Ne postoji alternativa i svaki cent dat za Sever biće evidentiran kao dug. Ne poklanjamo novac. Spašavamo situaciju. To je humanitarni aspekt. Ne želimo da ceo region isključimo iz struje, ne želimo da dajemo izgovor Srbiji da se širi na Kosovu zbog svoje navodne humanosti", kazao je tada premijer privremenih prištinskih institucija.
Tražeći od međunarodne zajednice da "najhitnije zaustave ovu nelegalnu, protivpravnu odluku Kurtijevog režima", iz Srpske liste podsetili su da se "Briselskim sporazumom garantovalo da će sva sredstva koja se prikupe od uvoza robe namenjene za četiri opštine na severu, na prelazima Jarinje i Brnjak, koristiti za razvoj ovih opština i infrastrukturne projekte koji će poboljšati kvalitet života građana Severne Mitrovice, Zvečana, Leposavića i Zubinog Potoka".