Srbija i Balkan
Teslin odnos prema pravoslavlju: Snažni intelekt i osetljivo srce
Pouzdano znamo da je Tesla na poseban i upečatljiv način bio vezan za Svetog Nikolu, svog svetitelja zaštitnika, ali nailazimo kod njega i na dijametralno suprotne stavove o veri jer sve je zavisilo od toga odakle su poticali: iz racionalističke perspektive razuma ili iz dubine mekog srca, kaže prezviter Oliver Subotić za RT Balkan
Nesumnjivo je da ono što se u Nikolu Teslu duboko utisnulo od ranog detinjstva bile su hrišćanske vrline koje je poneo iz porodičnog doma, a među njima posebno milosrđe i pravdoljubivost, kojih se držao dosledno do kraja života, kaže za RT Balkan prezviter Oliver Subotić, osnivač Zadužbine "Petar Mandić", ustanove koja neguje uspomenu na Tesline svešteničke pretke.
"Simo Tesla u svojoj simpatičnoj knjižici naglašava i to da je Nikola iz kuće poneo uverenje da istina i poštenje uvek trijumfuju. To uverenje će mu u američkom periodu itekako značiti u neravnopravnoj borbi protiv daleko moćnijih takmaca, koji su mu neretko upućivali udarce ispod pojasa", naglašava Subotić.
Veliki pronalazač i genijalni um Nikola Tesla umro je u 87. godini. Imao je život ispunjen patentima i izumima, sopstvene ekscentričnosti i tuđe zavisti koje su ga koštale bezbrižnog života naučnika. Njegova naučna, lična i duhovna biografija i danas intrigiraju i širu i stručnu javnost.
Što se tiče religijskih tema u američkom periodu Teslinog života, tu su stvari značajno složenije za sagledavanje i treba izbegavati pojednostavljene matrice koje ne odgovaraju istini, upozorava Oliver Subotić.
"Najsigurnije je držati se proverenih činjenica, pri čemu je jako važno odvojiti ih od interpretacija. To je bio osnovni metod koga sam se držao u svojoj studiji, na koju upućujem čitaoce ovog intervjua koje zanima detaljan uvid u problematiku. Nažalost, u ovom domenu postoji dosta falsifikata i ništa manji broj falsifikatora koji lansiraju razne senzacionalističke i isfantazirane priče, poput onih da je Tesla u SAD postao budista, hinduista, pa čak i da je prešao u islam. Postoje i krajnosti druge vrste, u kojima se prenaglašava Teslin hrišćanski identitet, u meri da se iznosi čak i stav da je on ličnost za kanonizaciju, što je takođe potpuno neutemeljeno", ukazuje naš sagovornik na suprotne polove zabluda o Tesli.
Kako stoje stvari na osnovu pouzdanih istorijskih izvora?
"Za početak, sasvim pouzdano znamo da je Tesla sebe u američkom periodu oslovljavao hrišćaninom kako u živoj reči, tako u tekstovima i prepisci – u čisto identitetskom smislu, Teslina pripadnost hrišćanstvu je nesporna. Dodajmo tome i činjenicu da se Tesla o samom hrišćanstvu svagda izražavao u superlativu. Primera radi, u jednom od svojih najpoznatijih članaka on je hrišćanstvo okarakterisao kao religiju koja je ubedljivo iznad ostalih svetskih religija", ukazuje Subotić.
Tesla, doduše, toj temi pristupa na sebi svojstven, specifičan način, navodeći kako je hrišćanstvo "nepogrešivo rezultat praktičnog eksperimenta i naučnog posmatranja koji je trajao vekovima", ističe naš sagovornik.
"Nepobitna istorijska činjenica je i to da je Tesla, u skladu sa svojim mogućnostima, s vremena na vreme pomagao Srpsku pravoslavnu crkvu u SAD i neke njene pastire, te da je održavao kontakt sa srpskim klirom", kaže Subotić.
On napominje da što se lične pobožnosti tiče, tu je daleko teže dati nedvosmislen odgovor jer i kod samog Tesle postoje protivrečne izjave.
"Tako, recimo, u jednoj izjavi on navodi kako je 'duboko religiozan u srcu, premda ne na uobičajen način', dok u drugoj navodi kako 'nije vernik u uobičajenom značenju, ali da preporučuje religiju'. Očigledno je da pomenute izjave moraju biti dovedene u širi kontekst", ističe Subotić.
Sa druge strane, napominje naš sagovornik, svedočanstva njemu bliskih ljudi govore o tome da je Tesla u američkom periodu negovao lični molitveni život koji je imao veze sa porodičnim nasleđem, ali da je taj deo života, kao intimu, brižljivo skrivao od javnosti.
"Na ovu temu je za sada teško reći nešto konkretnije, sve dok se ne pređe kompletna arhiva koju poseduje Muzej Nikole Tesle, a to je posao za višegodišnje timsko istraživanje. Ono što za sada pouzdano znamo na osnovu istorijskih dokumenata prvog reda (lične prepiske) jeste da je Tesla na poseban i upečatljiv način bio vezan za Svetog Nikolu, svog svetitelja zaštitnika. Priroda tog odnosa, međutim, tek treba da bude otkrivena od strane budućih istraživača", kaže Subotić.
On napominje da moramo biti do kraja verni istini i navesti činjenice koje nam se, kao hrišćanima, možda i ne dopadaju.
"Naime, činjenica je da je Tesla tokom svog života neretko iznosio razne heterodoksne stavove, kao i čudne, pa čak i bizarne ideje, koje su nespojive sa hrišćanskim učenjem. On to, doduše, nije činio sa bogoslovskim pretenzijama, no svejedno, to je dovoljan razlog da Tesla ne može biti uzet kao primer hrišćanskog ispovedanja. Slično tome, on se ne može isticati ni kao uzor u praktikovanju hrišćanske vere budući da nije živeo liturgijski u američkom periodu, dobrim delom i stoga što je bio potpuno uronjen u laboratorijski rad. To su istorijske činjenice koje ne možemo preskočiti, ukoliko želimo da budemo do kraja verni istini", ističe Oliver Subotić.
On daje i odgovor na pitanje kako razumeti ovu polarizovanu sliku Tesle u religijskom domenu.
"Smatram da ključ za razumevanje ove problematike leži u sagledavanju celine Tesline ličnosti, koju nije karakterisala samo genijalnost, već i protivrečnosti koje su mu bile svojstvene još od mladosti. Mišljenja sam da je generator svih tih protivrečnosti bila izražena borba koja se vodila između njegovog snažnog intelekta i ništa manje osetljivog srca. Odatle i sve te situacije u kojima kod Tesle nailazimo na dijametralno suprotne stavove jer sve je zavisilo od toga odakle su poticali: iz racionalističke perspektive razuma ili iz dubine mekog srca", napominje Subotić.
Na kraju, naš sagovornik ukazuje da treba istaći da na osnovu nekih dokumenata možemo reći da se Nikola Tesla u poslednjim godinama svog života jače okrenuo pravoslavlju, i to uglavnom posredno, kroz srpsku hrišćansku epsku poeziju, za koju je bio veoma vezan još od detinjstva.
"Njegov zaokret se posebno oseća u sačuvanoj prepisci iz pomenutog perioda, ali i iz nekih posrednih svedočanstava. S tim u vezi, na kraju ovog božićnog intervjua ću sebi dozvoliti da budem malo više subjektivan, a malo manje naučan u svojim zaključcima kada je Tesla u pitanju. Naime, po sopstvenom svešteničkom osećaju bih rekao da je simbol Teslinog mislenog povratka duhovnom krilu pravoslavlja način na koji je na Božić 1943. godine predao dušu Bogu", kaže Subotić.
Tesla je, kako dodaje, sklopio svoje ruke nad knjigom srpskih epskih pesama, koja je ostala otvorena na pesmi "Smrt majke Jugovića".
"Reči te pesme bile su, po svemu sudeći, poslednje što je Tesla pročitao u svom plodnom životu ispunjenom knjigama. I što je najvažnije, reči te pesme su dale finalni pečat Teslinom hrišćanskom identitetu, neposredno pred sami odlazak u večnost", naglašava prezviter Oliver Subotić.
