Ruski ambasador u BiH: Visoki predstavnik ne postoji, Dejton je osnov razvoja

Republika Srpska ima potpuno pravo da se ponaša kao da visoki predstavnik u BiH sa pravnog gledišta trenutno ne postoji, ocenio je ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov. 

On je rekao da je razlog sudskog procesa protiv predsednika Srpske Milorada Dodika apsurdan.

"Dodika optužuju zbog nepoštovanja odluka koje je nametnula privatna persona koja nije visoki predstavnik i kao takva nema ovde odgovarajućih kompetencija. Osim toga, predsednik Republike predstavlja izbornu volju većine građana i njegovo suđenje zbog suprotstavljanja spoljnom diktatu je bukvalno kršenje Ustava Republike Srpske", rekao je ruski ambasador u intervjuu Srni.

U postojećim pravnim dokumentima od Dejtona, pa sve do konferencija Saveta za sprovođenje mira (PIK), uključujući Bonsku konferenciju 1997. godine, kako kaže, ne pominju se nikakva ograničenja niti pravni mehanizmi smene visokog predstavnika sa njegove funkcije.

"Podrazumeva se da se to može uraditi konsenzusnom odlukom svih članica PIK-a", rekao je ruski ambasador.

Kalabuhov je ocenio da u BiH postoji slučaj bukvalne samozvane uzurpacije vlasti.

"Uzimajući u obzir da su se sve kritične situacije temeljno razmatrale preko zvaničnih izveštaja u Savetu bezbednosti UN, uključujući izveštaje samog visokog predstavnika, mislim da je Savet bezbednosti jedinstvena institucija koja može dati odgovor na novonastalu situaciju", naveo je ruski ambasador.

Problem je, dodaje, što predstavnici kolektivnog Zapada bezočno guraju svoje interese u ovom telu, ignorišući pravne norme.

Ruski ambasador je rekao da je stav Ruske Federacije u pitanju opravdanosti postojanja Kancelarije visokog predstavnika u BiH odavno poznat.

"Sa našeg gledišta procedure imenovanja visokog predstavnika bile su prekršene više puta. Prvo, kandidatura Kristijana Šmita nije bila usaglašena konsenzusom u Upravnom odboru PIK-a kao što to je bilo prethodnih 25 godina, niti je bila prihvaćena od sva tri konstitutivna naroda BiH", pojasnio je Kalbuhov.

Drugo, postoji i kontradiktornost sa Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma, dok kandidatura Šmita nije ni odobrena rezolucijom Saveta bezbednosti, koji je članom sedam Povelje UN zadužen za nadgledanje situacije u BiH, dodao je ambasador.

Kalabuhov je podsetio da su relevantnu rezoluciju ponudili Rusija i Kina 22. jula 2021. godine, ali da je bila bahato odbijena od zapadnih članica PIK-a i od tog trenutka funkcija visokog predstavnika ostaje upražnjena, dok sam PIK radi potpuno nelegitimno kao grupa pojedinih ambasadora koji nemaju prava da savetuju, a kamoli da nameću nešto narodima BiH.

DEJTON - OSNOV RAZVOJA BiH

Osvrćući se na nasrtaje Zapada da izvrši reviziju Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao garanta mira, Kalabuhov je istakao da Rusija polazi od toga da je ovaj dokument osnov razvoja BiH kao zemlje tri ravnopravna naroda i dva entiteta.

"Budućnost je u rukama samih državljana BiH", poručio je Kalabuhov i dodao da Dejtonski sporazum ima dugu istoriju, ne samo u smislu izrade teksta, već i njegovih tumačenja: 

"U tom smislu vrlo je slikovito da trenutno u BiH ne postoji zvaničan prevod Dejtona, uključujući i sam Ustav zemlje na jezik bilo kojeg od tri naroda – autentičan Dejton je verifikovan samo na engleskom".