Ustavni odbor Skupštine Crne Gore usvojio je predlog za pokretanje postupka kako bi se utvrdilo da li je predsednik države Milo Đukanović povredio Ustav. Predlog je podnela parlamentarna većina formirana avgusta 2020.
"Za" je glasalo svih sedam poslanika partija većine, dok opozicija nije prisustvovala sednici, prenosi Tanjug.
Poslanici parlamentarne većine (Demokratski front, Demokrate-Demos, GP URA-CIVIS, Socijalistička narodna partija, Ujedinjena i Prava Crna Gora) podneli su 15. oktobra Skupštini inovirani Predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje Đukanovićeve odgovornosti za povredu Ustava Crne Gore time što mandat za sastavljanje vlade nije poverio Miodragu Lekiću iako je obezbedio podršku dovoljnog broja poslanika.
Predsednica Odbora Simonida Kordić (DF) kazala je da je predlaganje mandatara obaveza koju Ustav striktno propisuje predsedniku.
Ona je podsetila da predsednik nije uputio poziv na konsultacije predstavnicima svih parlamentranih partija.
"Među pozvanima se nije našao ni Miodrag Lekić, predsednik Demosa - upravo ona osoba koja ima podršku 41 poslanika da bude mandatar za sastav nove vlade. Sastavni deo tog neustavnog postupanja jeste činjenica da se u ovom procesu predsednik pozvao na potrebu da poslanici dostave 41 potpis. Ustav ne poznaje takvu instituciju", ukazala je Simonida Kordić.
Podsetila je da Dritan Abazović, kad je formirao vladu, nije imao podršku 41 poslanika, ali je kroz konsultacije ocenio da ima potencijal da tu podršku obezbedi.
"S obzirom na to da mandat nije dat nijednoj osobi, Skupština je sprečena u obavljanju ustavnih ovlašćenja da bira vladu i vrši kontrolni nadzor nad izvršnom vlašću", rekla je Kordić.
Vladimir Martinović (Demokrate) rekao je da je jasno da je Đukanović prekršio Ustav, te dodao da ga to i ne čudi.
"Nije prvi put da neko ko treba da se bori da štiti Ustav, baca ga pod noge. On je bio dužan da poštuje nadležnosti iz Ustava, a uradio je suprotno od toga", rekao je Martinović.
On je dodao da Đukanović silom, blokadom institucija, blokadom izbora vlade, kršenjem zakona, želi da drži vlast i spasi svoj politički subjekt.
"Ovde je u potpunosti jasno da Đukanović nije poštovao Ustav", kazao je Martinović.
Nikola Bajčetić (PzP) rekao je da Đukanović u kontinuitetu odbija saradnju sa parlamentarnom većinom samim tim što je nebrojeno puta vratio zakone na ponovno odlučivanje, pa je bilo za očekivati da, nakon izbornih poraza njegove partije, svesno ponovo uđe u kršenje Ustava i blokira političke prilike u Crnoj Gori.
Milan Knežević (DF) rekao je da mu je žao što na sednicu nisu došli DPS i njihovi tradicionalni koalicioni partneri koji su se odlučili za vaninstitucionalno delovanje kroz učešće na protestima, koje ne organizuju oni nego "neke NVO", a finansiraju ih "ekipe iz Bemaks-a i ostalih građevinskih i polugrađevinskih klanova".
On je pozvao DPS da se vrati u institucije sistema jer njihovo radikalno delovanje udaljava Crnu Goru od puta ka EU.
Knežević je najavio da su spremni da razgovaraju o Zakonu o predsedniku ako Đukanović da mandat Miodragu Lekiću.
"Ako Lekić nema podršku 41 poslanika, skraćujemo mandat Skupštini i idemo na izbore. Ali je neophodno da proverimo to", rekao je Knežević, a prenele podgoričke "Vijesti".
On je apelovao na DPS i da se izglasa makar jedan sudija Ustavnog suda, čiji je rad blokiran jer nema kvoruma za odlučivanje a nijedan od kandidata za popunjavanje četiri od 7 upražnjenih mesta nije dobio neophodnu dvotrećinsku većinu glasova u Skupštini CG.