Republička izborna komisija (RIK) je, posle utvrđenog činjeničkog stanja, odlučila da parlamentarne izbore za poslanike Skupštine Srbije ponovi na 35 biračkih mesta (30. decembra 2023. godine) i, naknadno, na još osam mesta (2. januara 2024. godine).
Izbori se ponavljaju na biračkim mestima na kojima nije bilo moguće utvrditi rezultate glasanja na izborima održanim 17. decembra, kao i na onim mestima na kojima su poništeni rezultati glasanja zbog uočenih izbornih nepravilnosti.
Tek kada se oni okončaju, i obave sve provere njihove validnosti, počinje procedura za konstituisanje zakonodavnog i izvršnog organa vlasti zbog kojih su izbori i raspisani.
Ukoliko na ponovljenim biračkim mestima glasanje prođe bez neregularnosti, RIK je dužan da u roku od 96 sati od prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja donese i objavi za sva biračka mesta ukupan izveštaj o rezultatima izbora održanih 17. decembra.
Eventualna nova ponavljanja glasanja mogu da odlože ovu obavezu RIK-a, kao što je to prošle godine bilo u slučaju glasanja na biračkom mestu broj 6 u Bujanovcu, u mestu Veliki Trnovac – zbog čega se na formiranje Vlade Srbije čekalo šest meseci.
Dalja procedura nalaže da se konstitutivna sednica Narodne skupštine Republike Srbije mora održati najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora, a ona počinje sednicom sazvanom od strane predsednika Narodne skupštine iz prethodnog saziva i njome predsedava najstariji narodni poslanik.
Na toj sednici potvrđuju se mandati narodnih poslanika, bira se predsednik i potpredsednik Narodne skupštine Srbije i imenuje generalni sekretar Narodne skupštine. Narodna skupština konstituiše se potvrđivanjem mandanta dve trećine narodnih poslanika.
Od tada teče i rok od 90 dana za formiranje Vlade Srbije, odnosno konsultacija predsednika Republike Srbije u vezi sa za formiranjem vladajuće koalicije i određivanje mandatara vlade. Ukoliko Narodna skupština u tom roku ne izabere vladu, ili ako ne izabere novu vladu u roku od 30 od dana kada je prethodnoj vladi prestao mandat, predsednik Republike Srbije u obavezi je da raspusti Narodnu skupštinu – i tada se ide na nove izbore.
Predsednik Aleksandar Vučić već je izrazio nadu da bi Vlada Srbije mogla da bude formirana do kraja februara ili početka marta, uz ogradu da još nema odluke ko će biti premijer, rekavši da će se o tome razgovarati posle praznika, a "nije siguran" ni da će dosadašnji predsednik parlamenta Vladimir Orlić ostati na tom mestu, iako misli da je "odlično radio posao".
Mesta čelnika parlamenta, premijera i ministara u Vladi Srbije izuzetno su važne funkcije zbog čijeg izbora ili odabira, odnosno političke kombinatorike, uglavnom i dolazi do prolongiranja formiranja pomenutih organa, ponekad i po nekoliko meseci (u nekim zemljama i više o jedne godine). A to se najčešće obavlja ponavljanjem izbora na nekim biračkim mestima kako bi se pomenuta kombinatorika što lagodnije sprovela.
Srbija se ne može pohvaliti brzinom kojom su njene vlade formirane od održavanja izbora do glasanja za nju, a do sada se najduže čekalo na formiranje vlade Mirka Marjanovića sa kraja devedesetih godina prošlog veka. Prema dostupnim informacijama, formiranje druge vlade Mirka Marjanovića, 1998. trajalo je najduže, čak 184 dana nakon što su u septembru 1997. održani izbori za narodne poslanike.
Rekord u brzom formiranju vlade drži premijer Zoran Đinđić 2001. koji je to uradio za 33 dana. Iza Đinđićeve, sa nekoliko dana više, je vlada Dragutina Zelenovića iz 1991. – formirana za 37 dana, zatim prva vlada Aleksandra Vučića (2014) za 42 dana, pa vlada Nikole Šainovića (1993) kojoj je trebalo 52, dok je kabinet Mirka Cvetkovića (2008) sastavljen za 57 dana. Onda sledi prva vlada Vojislava Koštunice iz 2004. kojoj je trebalo 66 dana za izglasavanje, pa vlada Ivice Dačića iz 2012. sa 82, zatim prva vlada Mirka Marjanovića iz 1994. za 89 dana.
Nemoguće je prevideti kuriozitet iz 2007. godine, kad je posle pregovora, 30 minuta pre isteka zakonskog roka 15. maja te godine, formirana druga vlada premijera Vojislava Koštunice.